05-II-2005.
Напредује Зод. Ствар има две главне табеле - чланке и хијерархију. Идеја је да чланци буду независне целине, и да могу да се појављују у тој хијерархији произвољним редоследом. Тако би могао да их испреслаже на више начина и од истих чланака састави више књига. Занимљиво и... што да не.
Пројектом смо предвидели до шест нивоа у хијерархији чланака, мада мислим да никад није употребио више од три. До седмог сам већ почео да додајем пицабоце, нпр дугме да ископира наслов постојећег чланка у нови празан чланак, или да убаци празан чланак директно у хијерархију. Ту сам већ накуцао 52 сата, ал' фактурисао 40, 12 памтим (у жутој свесци, наравно, одатле и вадим ово). Гери, као и пре, не воли комбое и разне друге падалице, ал' воли дугмиће. Као, уосталом и Давид, тако да бар не морам да се држим два опречна стила. Једино што је ово у боји, оно сиво.
Поврх свега поново се појавио и Пејџ са нечим... њега не чујем по пола године, а онда навали :). Давид мало помало прихвата моје идеје, мада упорно тера своје у неким стварима. Но, то сам му и обећао кад смо почели: ти си шеф, али ако ја мислим да има нешто што ти не увиђаш, струка ми налаже да ти изложим све зашто мислим да ниси у праву, па да истерамо ствар на чистину. Ко буде у праву, или буде имао јаче разлоге, тако ћемо.
Извештај од ШКЗ... од оне 63000 остало нам је да отплатимо мање од 39000 - уз све камате, осигурања и порезе које смо успут испоплаћали.
Магнолија испред куће је појела све што је могла из земљишта под собом, и само пружа корење даље и шире. Овде не може да иде много у дубину, јер је ово танак слој плодног земљишта над песком, ово је ушће трију река. Да се деца више не би пењала на дрво, а и да ипак нешто ту расте, направили смо рунделу (како је то бака звала), купили ове бетонске комаде и неколико џакова земље, па да видимо.
Дошла нам Го у госте. Нама колима до станице треба десетак минута, а она тамо до станице има нека два километра отприлике. С обзиром да јој је дрогерија где иначе повремено пазари којешта на четири ћошка пре станице, није ни далеко. Уосталом, навикли смо да идемо пешке и даље од тога. Ако је баш лоше време или ноћ, такси отле дотле кошта 5-6 долара па није ни страшно.
Бусу треба три сата од Ричмонда до Норфолка, јер има да сврати на још пар места (Виљамсбург, Њупорт Њуз, Хемптон); колима око два. То "око два" значи сат и три четврт зими, и два ипо сата лети. Лети је спорије јер туристи направе гужву, увек неко дави мачке кроз тунел.
Дочекали су је домаћи хлеб и паштета. Сутрадан сам је возио у Норфолк (тј Нофок, како овде изговарају) да јој узму отиске, те да видимо шта даље треба. Остаје са нама до викенда па је онда враћамо.
Гледао сам да тамо попричам са неким о свом статусу, мада се нисам ни надао да ћу ухватити неког, увек кажу да мораш прво да се најавиш преко интернета, а тамо увек "нема слободних термина". Прво су ми рекли да будем упоран, пре или касније се ухвати термин. Но, кад сам већ био ту, била је срећна околност што је Бојани заказано за подне (а раде до један) па се гужва разишла, и ови што узимају отиске (који су башка фирма најмљена за тај посао) су ме упутили на шефицу (која јесте радник министарства фатерланда, задужена да их контролише) и онда смо се с њом изразговарали. Згодна је околност била што је та шефица пушач, па кад је видела да нас двоје излазимо на пуш паузу, придружила нам се, па смо напољу попричали.
Све у свему, нема друге него да потерам ЈуниЏуЕл да поднесе захтев [за зелени картон] за мене, с тим да чим добију потврду да су поднели захтев, мени је статус обезбеђен, јер имам "предмет у току", па ако то пробије рок трајања наше визе, виза се аутоматски продужава јер нисмо ми криви што се држава тегли ко црево. Поступак још није кренуо јер се у Јуниџуелу мењао директор, а и прошло је доста времена док се у фирми уопште приметило да ја нешто радим. Зато се то одлагало, али сад након овог инвентара, мало сам виђенији у фирми па би сад било време.
Стигли први Ленини резултати из нове школе. Одзевао сам читајући :).
Признала је да се мало прибојавала, јер је успут било пар пута Б+, па и Б, али сад кад је папир ту, лакнуло јој је и показала нам га је са наглашеним поносом. То овде зову "право на дување", и што да не, поштено га је стекла.
Пошто се ћале заинтересовао за метеорологију овде, не будем лењ него извучем координате:
Вирџинија Бич: 36.9° N 76.0° W
Њујорк: 40.8° N 74.0° W
Торонто: 43.6° N 79.4° W
Зрењанин: 45.4° N 20.4° E
Ћалету сам донедавно писао са оне старе адресе, још код Брекс, али већ три-четири пута ми се десило да ми улети неко ђубре од поруке коју овај никако не може да скине, а онда већ све поруке после те остају у чекаоници. Кад некако на мишиће скинем ту поруку (која је обично нека реклама), онда прођу и остале. Тако да сам од сад па надаље и убудуће прешао на своју трајну адресу на sGradlj.com (и та ради и даље док ово пишем 2024.).
Вест од куће, умро је Димче. Мени је он увек деловао као вечити момак... и иако сам га виђао и касније, увек сам га видео онако какав је био док сам био основац. Упутио саучешће удовици, та нам је предавала физику и држала фото секцију.
Спомиње се: sGradlj.com, Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Давид Краковски, Димитрије Јосин (Димче), Зод, Јелена Средљевић (Лена), ЈуниЏуЕл, паштета, Пејџ С Стивенсон, секција, Сесилија Роксбери (Брекс), на енглеском