06-VIII-2011.

Отишли до Петерхида да видимо је ли доспела прва ракија за печење и да ли је Зеки нашао неког мајстора да нам погледа нови хидрофор, што то не ради. Прво смо свратили на малу пијацу, мало сам се мувао по бувљаку и фоткао. Онда смо стали да узмемо пљеске, јер смо прескочили ручак, и ту сам још фоткао док сам чекао.

Ракија још није (или ако јесте, шта ми знамо, не личи нам...). Поподне је дошао водоинсталатер, мајстор ту из села... и испоставило се да је био мој ђак. Саставио је он то, али неће да крене, нема ту струје. Мора да је стари хидропак нешто спржио, вероватно склопку а можда и прекидач.

Око 18:30 је ћале покушао да ме зове, али ми се испразнила батерија у нокли. Онда је звао Лену а она му дала мамин број. Док је њу добио, био сам већ у колима, чекао да она пусти Бобија из пољског вецеа (где смо морали да га држимо да не кидише на мене). Рекла је да пожуримо, ћале каже да треба да носимо кеву у ургентни. Баш онда смо морали да чекамо да се краве склоне са моста, таман се сеоско стадо враћало са испаше, а и кад смо то дочекали нисам се усуђивао да терам много брзо, ако се скембечим у јендек, никаква вајда од мене. Питали смо се што није звао хитну. А онда, ако их већ није звао, можда и није нешто тако хитно, може да сачека који минут.

Испада да би било касно и да смо одмах кренули и да сам терао двапут брже.

Кад смо је напокон видели, комшинице су већ почеле да је облаче. Влажна марамица преко уста да би могли да их затворе, вилица везана из истог разлога, очи затворене. Само сам морао да нађем маказе да исеку хулахопке да буду само чарапе. Ноге су јој биле отечене већ недељама.

Одвезао ћалета до погребног, где смо изабрали сандук, крст, пешкире, свеће итд. Социјално плаћа до некле, остатак ми, што је испало само 25€. Док смо се вратили, комшије су се већ скупиле, а момци су са сандуком стигли и пре нас. Ставили смо је у ону мрачну собу, што је некад била бакина, па моја, па наша, па опет бакина. Они наши тапети из 1979. су одавно скинути, али тепих још стоји.

Остали смо са ћалетом док се комшилук није разишао, око 2:00.


Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), Јован Димијан (Зеки), нокла, Петерхид, на енглеском