21-VII-2011.
У првом сату иза поноћи, на скајпу су много чантрали Дејвид, Јан и Суез, јер овај иде на одмор, па да преда отворене случајеве - Хамерсекс, ТБД и неку клинику у Шкотској. Брдо текста, срећом нема везе са мном. А и јес му неко летовање, везао је налог на скајпу за свој мобилни, па ако га неко цимне гласом, има да му звони у џепу. Изеш летовање.
Јутрос, на послу, опет гледам како да те лозинке прођу нетакнуте. Након доста чачкања, нађем да морају да буду дефинисане као бинарне на мом крају, и гле чуда, постоји функција која то ради, зове се CreateBinary(). Наравно да је нисам одмах нашао, јер фокс има стотине функција, ал' кад сам је нашао кренула ме карта. Пар дана касније је Јан обележио сва та поља као NoCpTrans у својим метаподацима (тј да се третира као бинарно и не преводи између кодних страна), на коњу смо.
Нешто сам се емајлирао са Владом, наравно око фокса и ескуела, мада мислим да он у ствари гура постгрес гдегод може.
Поподне сам имао нешто у граду, колима (и сам - мора да сам имао неки разлог, иначе бих бициклом), а пошто је кеви рођендан, хтео сам да код Прлеског узмем нешто баклаве и бозе. Не онај на главном сокаку, тамо је сад други власник, него старог, преселио се ближе овамо. Но, не ради, или је затворио или је на одмору. Свратим до „Био шпајза“ (како се кад зове, на кеси некад буде „шпајиз“, некад „спајз“) и пазарио слаткиша. Не баш ситне колаче него чоколадне коцке са кремом од банане и тако шта.
Однео то кеви, извукао јој уши („велика порасла“, обичај је), попио кафу. Била и ваљда она алапача од преко пута. Наравно, мора да забада нос, па ће „а ја мислила да ви баш нешто не разговарате, већ сам се забринула...“. Реко „то разговарање се обично своди на шта ћемо и како ћемо са ово пара што има, а пошто тај проблем немамо, можемо овако“.
Дођем кући и сконтам да нисам понео кључеве, а она се још није вратила, па сам био мало закључан напољу. Сео на терасу, покушао да дремнем (кауч је још тамо), није ишло, узео лопату и сручио пар колица глине у ону рупу што нас је Божидар наговорио да направимо испред улаза у подрум. Прибелешка, гласом, на телефону:
„Читам то и приметим да је све о ванматеричној оплодњи... а пошто сам стицајем околности упућен у ствар, изненадим се како сваку скраћеницу знам шта значи“.
А двајстрећег се скупили расејани у Пахуљици, што је још један бајаги етно ресторан у Београду. Игром случаја баш где Лена станује, четр ћошка иза другог краја гробља. Најављено је још тридесетог, кад је Шкрба написао „примиче се оно ’после петнаестог‘, па да видимо“. Четрдесетак имејлова касније смо се сложили око места и времена. Успут се појавила и вест да му се ћерка уписала на англистику, дакле биће професорка или преводиља, дошао је крај његовим бригама. Оптимиста.
Предлагала су се и друга места, нпр Фантаст (дворац Дунђерских, нешто иза Бечеја), белоцркванска језера (ал' нема добре кафане уз воду) и још пар места што су свима далеко. На крају Злотвор предложи ово, има паркинг, има хладовину, увек помало пирка, савршено.
На крају нас и није било превише - ови из Дубаија (Дубајићи :) су отказали три дана унапред, Кунти искрсла прилика да му годишњи почне сад за викенд, те смо остали, уз једну страну стола, Шкрба, она, Лена, ја, пЛазић, у чело стола Шкрбина госпоја. С друге стране Злотвор и госпоја му, Стинге, М.А. и госпоја му.
Битан моменат је био кад смо саслушали дугу и потпуну причу, од Стингета, како су он и Шкрба отишли да провере чувену географску аномалију, где гравитација вуче узбрдо. Трик је у перспективи, оно што изгледа као нижи крај пута је у ствари виши крај. Понели су ласерску либелу и још нека сокоћала, да провере. Језиви део приче се односи на самозвану „вишу сестру“ (што је она изговарала курзивом), која се трудила да звучи злокобно, уз неизречене претње, и на све начине гледала да разјури те научењачке типове који би да раскринкају њену туристичку атракцију и умање промет у њеној кафани (са преноћиштем?). Стварно језиви део је кад су пошли даље, горим путем, па је Шкрба разбио картер на колима, па су седели у мрклом мраку чекајући да дође помоћ (извукли су се некако) и онда из тог мрака наиђе јахач на белом коњу и ћутке пројаше поред њих. Целу причу је касније поновио, у танчине, на Суштини.
Снимао сам видео, Фујица је послужио за толико, делом и његову причу, а онда никако да га дотурим, јер ми је на sGradlj.com понестајало квоте, потрошило се кад је ппп скидао фотке и видео од 01-V-2011., но сам га некако сјурио на јућуб, сви срећни и задовољни.
Спомиње се: 01-V-2011., sGradlj.com, Божидар Чкуљић, Влада Пајтин, Градивој Шкрбић (Шкрба), Дејвид Бертон, Драгојло Кунтић (Кунта), Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Милован Аксентијевић (Стинге), Пахуљица, пЛазић, ппп, Прлески, расејани, Суез Лима, суштина, фокс, Фујица (Фујица), шпајиз, на енглеском