19-X-2011.
Опет код Нене, Риле је пронашао да сам савио неколико иглица на процесору, јер сам заборавио како оно ради ЗИФ лежиште. Исправио их је и сад ради, али смо се сложили да је плоча срање. Добиће бољу у понедељак, само да се отарасим ИДЕ дискова. Имам у ствари тај један стари од 40Г, где је само boot.ini и ntldr и... ма, ионако стари систем не прелази контролу дискова, свакако морам да реинсталишем.
Те сам остао до 2:00 турајући Пенџери 2003 и којешта. Драјвери које сам добио неће на 64-битни, па сам морао да скидам најновије са Асусовог сајта (за 64-битни икс пе, јер 2003 је у ствари то, само премундурен да изиграва сервер).
Змајчек се сад зове Змајчек5.
Двајстрећег смо однели Лени млеко што смо добили од Димијана. Скували га одмах, за сваки случај. Добар скоруп.
После смо се прошетали по центру, Цвијићева, булевар, Вук. Добра фото сеанса. Ваљда су њих две нашле нешто да пазаре.
Овај буџак, куд смо изашли на Цвијићеву, је феноменалан. Све је ту. И „Мордор д.о.о.“, и Јадранска улица, кривудава, стрма и тесна како треба, и овај пример како је мали Ђокица замишљао да ће у капитализму све то бити лепше јер је капиталисти у интересу да чува своје ствари. Јес очин, ево овај је пицнуо само свој део фасаде, за остало га заболе жешће.
На булевару свратимо у неку фенси посластичарницу да нешто поједемо, не баш да вечерамо него онако, да мало одморимо ноге. Сетим се да наручим кестен пире, то нисам видео од седамдешчетврте-шесте; Лена наручи некакав чискејк. Ни налик, нит је то сир, нит је посластичар ове године прошао поред кестена. Ал' адреса је на булевару, цена чак и умерена.
Увече чантрали са Гораном и Стенлијем. Пронели нас, тј лептоп, кроз кућу, да видимо где они то живе. Леп поглед на залив, тераса, ма све. Чак су нас унели и у туш кабину, да видимо себе како изгледамо тамо. Којегде по кући седишта од бемвеа, он то чачка, реновира, убаци у неки полован примерак, па после заради кад то све прода.
Нова матична је легла 24. октобра. Двајспетог смо купили столарски струг, у истој радњи где сам узео бицикл. Канда фали неки део, па га у ствари нисмо ни користили. (... 22 речи...) Отишао до ћалета, кења му рачунар, да видим шта је. Па јеботе. Одмах сам решио да му скрпим нову машину од моје старе плоче. Рачунајући да не могу да се поуздам у 2000 или Икспе, решим да и њему турим сервер 2003, ваљда ће бити стабилнији, мање плавог екрана смрти и сличног.
Ал' какво срање од плоче, ко ли му је ово увалио, пуки целерон на 1,7 гигахерца и, да не поверујеш, целих 96 мега рама... добро да смо се уопште виђали преко скајпа последњих пар година.
А и диск... девет ипо гига. Па ја сам пре дванаест година имао два гига, а пре осам година онако у девет увече отишао да купим од деведесет, малтене на трафици. Како сви воле да увале ђубре неком ко нема појма...
Тридесетог је комшија, иначе стругар пред пензијом, наварио нека три стара стругарска ножа у квадрат 70х70мм, на то наварио држаље и то је био кључ да одвијем оне две матице. Замена пумпе је трајала мање од сата, са све пражњењем и пуњењем цеви. Пошто је недеља, и Лена је била ту, ручала с нама, после села у авлију, мало цртала, мало мазила Доналда. Баш је порастао и зарастао, има крзно као медвед.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Доналд, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Јован Димијан (Зеки), Невена Жаја (Нена), Риста Станчулов (Риле), Стенли Бергер, на енглеском