02-IV-2004.
(... 46 речи...)
Давид каже да се видимо у Њуци у четвртак.
Брдо посла за Герија, рок је давно заборављен. Ствари попут
Димензије... знам да сам их додао, али сад видим да сам само за другу трећу слику и остале, али не и за прву. Могу то да средим, али ће ми требати свежа табела да то сам урадим (тј. да освежим само то једно поље а не све редом). Изгубио сам податке за ФТП кад ми се прошли пут скршила машина, па ако их имаш при руци, уштедело би ми доста времена - да претражујем 3500 порука је заметан посао, чак и уз помоћ рачунара.
На УАу сам писао поруку #892473 (између осталог) како не убијати извор слогова за решетку, јер се онда решетка направи наново и празна, и шта је у њој било више није ту. Него да се решеткин курсор запује а у њега довуку подаци из другог курсора, у ком су нови слогови за приказ. Триша и Питер су то објавили годину касније и назвали га „безбедно селектовање“ и то је отад славно под њиховим именом. Не тврдим да сам ја то (први и једини) измислио, лако је могуће да сам и сам то од неког мазнуо, ал' се бар нисам китио туђим перјем. Наредних година су сваком ко тако нешто пита качили линк на чланак и све скупа постарали се да се спомиње. Ево:
>>Пре него што измакнеш ћилим испод решетке мењајући му извор, уради ово:
>>cOldRS = thisform.oGrid.RecordSource
>>thisform.oGrid.RecordSource = ""
>>* get your new data here
>>thisform.oGrid.RecordSource = cOldRS
>Фала, али престановљени извор није проблем.
Ма јесте - јер кад измакнеш ћилим (извор слогова) решеци испод ногу, њој се униште све колоне и направи се нова са дифолт колонама чим добије нови извор.
>Имам кода у трећој колони, двоклик на текстбокс, тај нестане
Па или да поново направиш текстбокс тако што ће да буде своја класа (што су ти већ саветовали), или да ти извор буде уписив курсор (који сам направиш, да би имао колоне које хоћеш) а онда уместо да селектујеш у тај курсор, селектујеш у други, а овај запујеш и append from dbf("tempcursor"). Овим триком добијаш исто - нов скуп слогова за решетку - али решетка остаје нетакнута.
Хм, изгледа да сам нешто збрљачио овде са датумима, јер сам био на Менхетну од 31. марта до 2. априла. Ово је снимљено тог последњег дана. А пошто је петак, ово последње НИЈЕ снимљено увече. Строго се држе својих обичаја, шабата се придржавају скроз, ништа што је измишљено после XVIII века им не остаје укључено кад дође тренутак (оно кад се на небу виде три звезде у петак увече, па до истог тога у суботу). Овде само слабо допире светло, јесте ово горњи спрат у овом делу зграде (има и више спратова али не целом дужином, сужава се горе, па тако ЈуниЏуЕл има терасу без крова, види слике од тридесетог), али околне зграде су много више па кроз прозоре не допире много светла.
Те је наравно још био дан кад сам изашао и на Великој Централној ухватио воз за Вирџинија Бич. Знам да је воз, снимио сам понешто у вагону. Није ни тако лоше, с обзиром да је Агфа морала да продужава експозицију. А следећег дана овај разговор са Давидом:
он (12:45:25): добро стигао?
ја (12:45:35): дуго, досадно, безбедно.
он (12:45:58): хмм... боље онда кинеским...
ја (12:46:10): стигао у 23:59, а она рече „ако не дође до поноћи, идем да спавам“
ја (12:46:47): супер је кинески, само десетак путника, сваком по цео ред седишта, преспавао већи део*.
он (12:46:55): било је близу
ја (12:47:22): и шта радиш данас?
он (12:47:48): Да читам шта нисам стигао
ја (12:48:02): сад си на модему из хотела?
он (12:48:09): аха
он (12:48:22): имамо грцмодем...
он (12:48:32): не кошта ништа
ја (12:49:07): добра цена... а и хотел је јефтин, с обзиром на место
он (12:49:34): та је цена...
он (12:49:47): толико се овде плаћа за овај квалитет
ја (12:51:01): и замисли, кад сам узео ону пепељару, а у соби нађем две
ја (12:51:16): праве, са жљебовима за цигарете
ја (12:51:50): те је хотел скроз ОК, ваљаће и за следећи пут.
ја (12:52:58): него, поновио сам сцену са бацањем лове на сто
он (12:53:47): океј одох ја
он (12:53:54): чујемо се
ја (12:54:30): касније
Сцена са ловом на столу је кад сам из јакне извадио шта су ми надокнадили за авион од прошлог пута, плус што сам радио док нисам званично био запослен, око 6000$. Никад нисам толико носио. Пита ме она да ме није било зорт да носим толике паре. Море, ко очекује од брадоње у тексас јакни да има толико.
Штета што нисам знао тачно кад се враћам, било је „видећемо“, па назад возом, не кинеским бусом. Е овај воз за Вирџинија Бич је засебна прича. Пре свега, није то Ацела, тј убрзани од Бостона до Дисија, ово је обичан путнички, запишава сваку бандеру, чак и „Фреџберг“ ака Фредериксберг. А оне четири миље између станица у Ричмонду тера пола сата, јер пузи. Да ли је градски пропис или запуштена пруга, шта је да је, попиздео сам и нисам више сео у амерички воз.
А онда је и проблем што нема железничког моста преко Чесапичког залива. Има три тунелска моста (углавном изнад воде, али један или два дела су уроњени тунели) али друмска. Пруга се завршава код Њупорт Њуза, а тамо нас је чекао железнички бус за даље. То је трајало још сат ипо, што ће рећи да је воз пичио пристојном брзином где је могао, ако сам већ стигао кући до поноћи, само је било спорих делова. Бус вијуга по Норфолку и стаје на три места, па онда у Вирџинија Бичу не стане на нормалној станици, него на својој, чак на Атлантској, негде око 17. или 19. улице. Тад сам већ био сам са возачем, а почела је кишурина, а реко даље од овога неће моћи, океан је, куд год да сад крене биће ближе. Каже нема других станица, иде сад на спавање у хотел Двоструко Дрво, може тамо да ме остави. Одлично, то ми је преко пута од насеља. Тј скоро цео километар, јер је хотел с погрешне стране аутопута 664, па сам имао да пређем хотелски паркинг, па испод надвожњака, па кроз цело насеље. И стигао мокар у 23:59.
----
* само овај пут, јер тек су почињали, већ сваки следећи пут је бус био пун
Спомиње се: Агфа, Гери Брендивајн, Давид Краковски, ЈуниЏуЕл, Питер Бранов, Триција Дикин (Триша), УбикАгора, на енглеском