Званично, први дан рата. Тј бомбардовања (које је почело још синоћ), како се политички искориговало прећутним споразумом обе стране. Девојке не иду у школу, школе су затворене, како је најављено још синоћ.
Скупили смо се у Аваију, стигла и кафа, па смо онда изашли у двориште док је трајала узбуна. Кад је прошла, двадесетак минута касније, вратили смо се да довршимо кафу и попричамо као газде - тј Болди, Брља и ја - да видимо шта ћемо док ово траје. Можда ћемо морати да затворимо фирму, па је Болди извукао марке из штека да поделимо међу собом. Наш једини стваран профит. Није било нешто много, која стотина. Јесмо неки капиталисти, живимо само од свог рада. Не могу рећи да смо раднике израбљивали више него себе. Решили да не радимо дан-два док не видимо како ће ићи.
Те одем кући па онлајн, да накупим информација колико могу. На сезаму је баш било доста тога, људи су се јављали и за време узбуна и јављали поготке и промашаје за пар минута.
Овај имејл сам послао неколицини, као одговор на „срца и молитве“ Мортона Ериксона.
Хвала, Морте
Шаљем ово свима којих сам могао да се сетим, јер не знам докле ћу моћи да останем на вези. Провели смо прилично бесану ноћ, мада се у нашем граду ништа посебно није десило. Наша старија ћерка студира у другом граду, и чули смо се с њом телефоном око 4 ујутро, кад су се вратили из склоништа. Бомбардују изгледа доста прецизно (ако је веровати државним медијима), па су срушили неке већ напуштене зграде. Чули смо да нас надлећу, ал' нисмо ништа видели, иако је небо било чисто. Нисам излазио, јер сам био на вези, у чету са старим друштвом са сезам форума, било нас је у просеку 20-30, чак и неколико старих чланова који су сад у САД или Канади. Сви су дојављивали новости како су их сазнавали. Читао сам чланке из Вашингтон Поста (то стиже редовно), други су гледали Сиенен или Скај Њуз или напросто гледали кроз прозор, тако да смо брзо стекли прилично потпуну слику.
Јутрос је одједном гориво рационисано - нема бензина нигде. Затворили су и воду. Телефони су лудница - зависи који број вам треба. Неке добијете одмах (срећом, ту спада и мој ИСП) или окрећете у бескрај па добијете из 5. или 35. пута. Нема хлеба, ал' имамо млека и сира.
Сви ваљда гледају да створе некакве резерве. Људи се окупљају једино у редовима, чекају да стигне хлеб. Јутрос је око десет била сирена за узбуну, и већина је отишла кући. Није била нека гужва у саобраћају, није било ни неке журбе, разишли смо се кућама кад је већина већ отишла. Нико није нешто узбуђен, нема панике, ал' сви су забринути.
Јављаћу колико често будем могао.
Примаоци, поред Морта, су Д.Б. из Аустралије (који је држао впас на свом сајту неко време), Берт, Трикси, Г.Т. из Атланте, Ненси Ф., Мишел К., М. МекМ. (с којим сам се касније разишао, направио се на ултрадешњачког тоталног лудака, „бомбардујте их све до каменог доба“), В.Ш. из Русије (касније Канаде), П.В.Т. из Румуније (исто Канаде касније), Ј. Леонов (са сезама, касније у Канади), Грег, Форд, Мег, Д.Ф. (финансијски у Зиро Дистансу), Н.Н. (Рус у Канади), Џери.
Другар на УАу је окачио ово за мене:
Према неким цитатима и одговорима директно од Градивоја, изгледа да су му неколицина одавде слали имејлове око ситуације у његовој земљи, Југославији. Мада је забринутост општа, он још увек успева да се јави на интернет и одговара на имејлове. То је можда у најбољем случају непоуздано. Он се захваљује за бригу за њега и остале чланове УАа из тог краја.
Информације су стизале из радио станице Б92, али је она већ затворена. Информације и даље стижу кроз њихов вебсајт. Засад је сајт оперативан и много има и чланака на енглеском.
Кога занима, нека овде погледа у извештајима, поделу по земљама, да види ко су све овде чланови оданде.
Мада нисам сигуран да Градивој стварно то жели, дајем овде и његов имејл, да се нађе. И знам да се сви ми као светска заједница надамо најбољем.
У осталим вестима, имејлови подршке од Џерија Олсена, Форда („Изгледа да вести не покривају ово ни упола колико наше Заливске ратове. Медији су нас упозорили на ту могућност, мислим да су закључили да је покривеност медијима боља него од противних сила“). Још цитата од осталих:
„Политички, изгледа да већина чланица Натоа није баш једногласно за војну акцију. И СБ УН је јасно подељен. Наше вести (интервјуи са Коеном) нам сервирају уобичајене необавезне информације о трајању бомбардовања. И овде у САД су осећања мешовита и подељеност влада.“
...и, веровали или не, порука од Мег у вези посла.
Одговарам Форду,
Баш као што јуче Берт рече, „мислим да нико није телефонирао другарима у Немачкој или Вијетнаму“ - а сад имамо Мрежу. Разлика је и то што ни Ирачана нема на мрежи... а ми смо ту већ неколико година.“
Го се данас вратила кући - школе и универзитети се затварају до 2. априла. Цео сат је чекала аутобус, али је стигла. Звала је у 4:00 кад су се вратили из склоништа. Океј је, само је доле било хладно.
Надајмо се да ће Милосовиц пристати на компромис пре него што ово пређе у лудницу.
Нема шансе. Сад је тек на коњу. Овом се надао - правом спољном непријатељу, да окупи масе око себе. Одмах је позатварао независне станице, па осим државних медија и мреже нема других извора информација, али мрежу има једва 1% људи, ако њихове линије наставе да раде*. Имам среће са новим телефонским бројем, нове Алкател централе раде беспрекорно, везу добијем одмах, али сам морао да окренем 20-30 пута да попричам са кевом. Ћале је у винограду :).
----
* за разлику од периода до 1996. кад је неко у Аустрији сматрао да санкције подразумевају и сечење интернет веза, иако то уопште није било на списку, овог пута су се прећутно договорили да се интернет не дира. И Нато и Слоба су мислили да ће им проходност туда донети предност, рачунајући да је истина на њиховој страни.