05-IX-1999.

Отискујемо се у нови живот. Целе недеље сам терао фирмину ладу, након што сам безуспешно покушавао да убацим нови акумулатор у трабанта. Устали смо прилично рано, такав распоред. Ћале дошао да се поздрави... није била нека драма, а није ни лако. Па смо закључали кућу и дали му кључеве.

Возач комбија се појавио на време, па су с њим отишли девојке и пртљаг, а ја потерао ладу. Срели смо се испред капије код Палија, њему сам оставио кола. Он и Брља и Јоја су већ чекали, пошто сви живе ту на једва километар, вероватно су дошли пешке или их довезле жене.

На граници застој. Слоба је још 1995. увео таксу за излазак из земље, па смо онда због тога прешли са недељног на двонедељни долазак кући. Због таквих ствари сам и био узео ладу, да све то средим унапред, да на грани не губимо време. Рачунао сам да ће и момци исто тако, тј. да плате код куће и само понесу признанице, ал' јок, нису. Отишло је добрих 20 минута док су се они (и возач) изређали на киоску.

Нисам ни толико зарђо са мађарским. Док смо стали да попијемо кафу код Ходмезевашархеља или Кишкунфелеђхазе, већ сам био у форми. Није имала ништа против да наставим да подмазујем језик и напросто уживала у вожњи.

У Будимпешту смо стигли око подне, али нам је требао добар сат да нађемо улицу где је хотел. Паркирали смо негде на Лењиновом тргу, ту негде стаје бус који иде до хотела, и покушавали да се снађемо са мапом. Та улица је била посвуда, кривуда уз брдо, са неким улицама се сече двапут, а мапа је баш ту мало неодређена. Кренули смо отприлике према хотелу и након пар погрешних скретања спазимо бус који иде куд нама треба. На 200м пре хотела, стане бус, ми га обиђемо полако, узбрдо је... и онда викнемо возачу да стане. Видели смо да је из буса изашао Грег са великом путном торбом и бисагама за сакое преко рамена. Па смо га покупили и возили тих 200м до хотела.

Имали смо две собе - у мањој Грег и ја, у већој девојке. Онда смо се скупили доле у ресторану, попричали сви тако на гомили, а онда прешли у оближњи ресторан на велики ручак. Некакав гулаш од купуса, не баш добар, али је пиво ваљало. Тема разговора је била стварање Зиро Југославије, где је и возач учествовао као привремени орган будућег превозног одељења. Ковали су се велики планови, и гледало се и како да ту Аваи ућари. Штагод да одлучимо има да буде, напросто зато што смо Брља и ја власници 60% фирме.

Онда су момци отишли да пазаре па тутањ кући. Однели су дискове и књиге што им је Грег донео. И ваљда неке паре.

---

Спомиње се: Аваи, Воја Трајковић (Јоја), Горан Стаковић (Брља), Грег Рубентал, Зиро Дистанс (Зиро), лада, Пали Бодор, трабант, на енглеском