18-I-2013.
Дан за крпљење багова. У једној масци се .name претворило од великих слова у велико почетно, па та маска није радила на неколико места, што је онда покрљало списак имејлова који се нуде за слање Кристалових извештаја. Шерлоковање је било, овај, занимљиво.
Увече нам падне на ум да бисмо могли на вечеру, негде другде. Полунасумице неко предложи каштел - нисмо били тамо од претпрошле године, прошлу смо прескочили, а и онда смо ишли без ње (саксо прима само петоро). Добро, спакујемо Рају и одемо тамо. Било нешто кола паркирано, што је мало чудно за петак увече... да нису сватови. А не, столови нису спојени, у ствари ово су они округли столови, па ни не може, ал' сватове гурну у другу салу, као што су и наше. Само смо погледали где да седнемо, и келнер нас упути на сто близу улаза. Док смо поседали, заузму се и преостала три стола. На време смо дошли. Ал' и даље не личи на сватове, а што је онда пуно у петак? И сви су нешто пицнути, мада није неки шљаштинг, обично излазно.
Раја је опколио терен. Трчао је од вецеа до ходника где су хотелске собе, седео на кожним фотељама у фоајеу и све скупа забављао се. Док смо пијуцкали прво пиће, дође једна госпоја и почне да му шапуће нешто у уво - гласна музика, нисмо ништа разумели. Ал' ето најзад једна обожаватељка* да није келнерица.
Тражимо од келнера нешто за читање, може јеловник - каже нема јеловника, свима исто. Слегнем раменима и напоменем да имамо вегетаријанца. Нема јеловника? Можда имају нешто специјално што је тако популарно да напуни кућу.
Док смо се ми мајали с Рајом у фоајеу, неко је узео оркестру микрофон и одржао омањи говор. Нешто како је фирма најзад села заједно... аха, ово је нека годишњица месног листа. Фирмина журка, на коју смо случајно упали. Нико није проверавао ко смо, ни тражио позивнице, само седи једи и пиј. Осврнем се, очекивао сам две-три фаце на оваквом скупу, Јозија, Сликера, Мику Фишера, ал' изгледа да нису позвали бивше славне. Онда спазим једног, знам га из Змаја, па ајде да бар изгледам као да сам један од њих... изађем с њим у предсобље па смо се издиванили уздуж и попреко. Каже нови власник листа је, након шест година, први пут скупио редакције сва четири своја листа (или има још) под исти кров. Већина никад нису видели једни друге, зато нико није ни приметио да нисмо позвани.
На крају, покушам да платим. Одем до шанка, објасним све шефу сале, и „нит сам позван, нит сам икад био новинар, те... колико дођем?“. Тип ме само потапше по лакту и каже „не брините, све је регулисано“. Неће да нас кошта ништа.
Канда је хотел плаћен ђутуре за вече, касу нису ни отварали. Што објашњава што су келнери били надркани - нема касе, нема бакшиша.
Ендер се смејао целим путем до куће. Каже да су он и другари, својевремено, упадали на разне журке Филипинаца из краја. Бар сваки други пут би неко од њих знао неког од позваних, или би напросто тврдили да су пошли на неку другу журку па промашили, а онда би их углавном позвали да уђу. Али да се овако упадне на фирмину журку, то још није видео.
Сутрадан смо ишли у Банатску кућу, Раја јео супе, ми остали још и гулаш. Снега није нешто нападало, једва 15цм. Ендер узео још и једно поховано. Пошто смо били готови већ у 19:00, свратили до ћалета, па онда у Роду по бакалук.
Овај аутокрп сам сложио две године касније, кад сам скапирао да имам од чега.
Увече сам распаковао и инсталистао Лајтрум (ака Светлокомору) 4.3, са све придруженим програмчетом да изгенерише кључ. Тј чак сам једном покушао да пазарим ето нешто и од њих, да мало уравнотежим тај свемир, ал' онда... то је било за Феривер, хтели смо нешто да правимо формуларе у педееф формату, које би пацијенти могли да скину и врате попуњене, ал' ништа од тога, управо је Ћерпич зајебао ствар мењајући формат сваки час, па никако не бисмо могли да то радимо тако да сваки пацијент једнако може то да ради, свако би имао неки прегледач педеефова који не би умео тај формат. Покушавајући да направе монопол, направили су хаос. Могли смо да платимо 9000$ за сервер апликацију која би радила само под условом да сви пацијенти инсталишу одговарајућу верзију читача (и да је редовно освежава кад овима прдне у главу да опет промене формат).
После је био још један покушај, неколико година касније, кад смо се Ћерпич (Адоби) и ја скоро срели негде око цене за Светлокомору, и срећом имали су пробну верзију, те покушам да је инсталишем на гугољ. Инсталација пукне негде успут, и ћути ко дупе, не јавља никакву грешку, само стане. После провалим да неће на 32-битни Пенџери. Па јел' стварно тако тешко да се то провери и јави пре него што инсталација уопште крене? Други бисер је био после 24-IX-2016., тј кад сам покушао да урадим фотке из нове фоткалице. Е, нема деелел за ту верзију, ал' ни да неће да каже која му верзија ког фајла треба, него неће ни да каже да му нешто фали, само не уради. Јеботе, као да сте се занату учили од Мајкрософта, па кажи шта је грешка. Ту сам баталио Ћерпич, више се нисмо сретали.
----
* испоставило се да је новинарка и да се знамо из виђења. Сад не знам која је од те две, исто их као знам обе.
Спомиње се: 13-XII-2003., 24-IX-2016., Банатска кућа, гугољ, Ендер Аквила, Змај, Јошка Апро (Јози), каштел, Мајкрософт (Мали мекани), Мића Брашин (Сликер), Радован Фишер (Мика Фишер), Рју (Раја), саксо, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском