За Геменц, али немам појма шта смо радили. Међу сачуваним зиповима нема ничега што би носило датум између 8. и 19. Тј за 8. има само један фајл и то нека штампа за Ледиње.
Врло вероватно смо ових дана већ тестирали ДентоСис на терену, и то на два места у граду - срећом, Михаљ зна пола медицинског особља од раније, па није био проблем да се то уреди. Једно је било у некој ординацији у приземљу новоградње у близини центра, а друго код исте те зубарке али у Геменцкој поликлиници, високи партер, последња врата лево. Госпођа је била право топовско ђуле, не толико дебела колико огромна, и нигде танка. Њени глежњеви су били већи него другима колена, али кажу да је имала лаку руку. Помоћница јој је била неки ситан акреп, буљоока, истрбљена, скоро без доње вилице, али са микроминићем који успешно скреће поглед где треба. Док смо се нешто мували око инсталације, на столицу седе неки рибић у млечнобелим чарапама (на ову врућину) и допичњаку, још краћем него што је носила ова помоћница. Леле... ту смо почели већ нешто да примећујемо да су рибе у граду натпросечно лепе, баш фино сисате а и страга фино обликоване. После смо своје дивљење пренели домороцима (из фирме), а они су се сложили и одмах изнели више теорија, например да је до вина, или до ходања узбрдо низбрдо у комбинацији са равничарском клопом. Шта је да је, Јози је то сумирао као "прво им порасту груди, а онда мењају зубе".
Друга згода око тог тестирања је што је зубарка сваки час морала да се бакће са пацијентом па онда да проба да унесе то што је радила, а ми смо оно као чекали да она то уради без наше помоћи (миссим мој црначки мађарски и што Јози неће ни толико да зуцне) па сваки час излазили на терасу на крају ходника, тамо сме да се пуши.
Мени је боловање истекло првог, и овог месеца сам трошио годишњи одмор. Значи да од почетка јуна нисам више ни одлазио у ДБА, осим да Салету најавим да ће овако бити. Последња два-три радна дана сам на брзину завршавао неку малу апликацију за ЛебарПром, интерну благајну, где су водили ситне позајмице и бонове за бензин за возаче. То је ђубренце од апликације било баш баговито, сваки час му је нешто фалило, или сам га радио преко народног органа и офрље. Како било да било, ваљда последњи одлазак на терен за ДБА је био тамо (бициклом, дакако).
Још неколико месеци сам све очекивао да ће неко да ми спусти шаку на раме и зове ме да идем да то средим, јер нико нема појма шта сам ја тамо радио, нико није ни гледао, а мора да ће да пукне негде и то врло брзо. Међутим, срео сам њиховог човека за везу с нама, издиванили смо се онолико, и успут га питао за ту благајну, како то иде. Каже ради само звони, нема проблема.
Да сам знао да ће одлазак из ДБА да реши све багове у њој, урадио бих то и раније.