Предњи део градске болнице, са ординацијама разних специјалности дуж ходника. У приземљу је, колико се сећам, зубарка била у приземљу скроз лево, лака хитна хирургија одмах лево (све леви случајеви, тј baleset је "леви пад" тј леви случај, а у ствари значи незгоду, несрећни случај), десно је одмах рендген. То смо посећивали чешће, плус неке на спрату. На другом спрату су књиговође, које сам видео укупно једном, пред крај, кад смо гледали да им организујемо некакав дотур података. Подрум је имао неке мале прозоре према предњој страни, јер је нижа - цела болница је на падини брега. У подруму су били Алтос спреда и папирна картотека страга.
Главни разлог зашто смо уопште толико пута били ту је, наравно, КлиниСис.
Негде на брду је била менза, нешто мазнуто од Френка Лојда Рајта, са огромним стакленим зидом ка југоистоку. Добра клопа, али је било зајебано да се дође до бонова, не сећам се тачно где је требало да се иде, а и узимали су се за задате дане унапред. Чак и касније кад је Илеш преузео да направи штампу за те бонове, ретко смо ишли. А и за то сам морао да му помажем како да из Доса на ласерском штампачу (HP IV) то изгледа како треба и пасује по димензијама. Научио сам гомилу искејп секвенци, с тим што би овог пута то било употребљиво и касније - бар на хапеовима. Ни тада нисмо добили бесплатан ручак (не машем овде Р.А. Хајнлајну, јер он не каже да нема бесплатног ручка, само да нема ствари која је као бесплатан ручак).
У ствари, за ручак бисмо често ишли у суседну улицу, у бившу полицијску мензу, која је сад била приватизована али и даље полицијска, бар је зграда била и даље државна. Ту је била добра клопа, а и супе је било за репете, а исто је било јефтино као у већини таквих места где мастиљари иду на ручак.