На посао, преко Бачког Брега.
Иако сам у КлиниСис одавно рашчешљао прометне по годиштима пацијената, још оно у време кад се Алтос кршио сваки дан, изгледа да сам тек сад (28.) направио централизовану процедуру за отварање тих табела. Пошто је ствар запетљана, нек буде запетљана само на једном месту. Коментари из тог програмчета:
poziva se sa više mesta u aplikaciji
otvara qamfo i qambd koji pasuju za tekući JMBG
godina rođenja, izvađena iz jmbg, deo imena baza koje se otvaraju
imena glavne krupne i glavne sitne za tu godinu, čuvaju se za kasniju upotrebu
nema kontrole direktorija, .\dossz\ se napravi na ruke prilikom instalacije
ako ne postoji, iskopiraj strukturu i indekse iz mustre
alias zauvek: qambd i qamfo (Qmulativan :)
Цео трик је био у томе да сам у току рада у масци имао некакав примерак тих двеју прометних табела, али у њега нисам ништа писао. Стандардно генерисано (једном, па дочачкавано) програмче за отварање табела је постојало, али није отварало ништа. Све се отварало из unosbe.prg, и свака машина је имала своју копију тих прометних табела на свом це диску, а у обради слога се то онда снимало у одговарајућу генерацијску табелу на серверу. А све због једног Новеловог бага... Могао сам можда то да вратим на како је било, али нека га, овако је безбедније а и мање има судара због закључавања слогова, јер фокс, кад додаје слог, на неко време закључа заглавље табеле, да би тамо уписао број слогова. Овако је испало да никад нисмо добили поруку да је нешто закључано. За систем који је на врхунцу имао и четрдесет радних станица, мало ли је.
До краја дана (2:15 последњи фајл, а после тога смо Јози и ја ваљда запалили још по једну, па полако на спавање) сам радио на неким извештајима, нешто око чекаоница и планова рада. То са планом (munkaterv) је без везе, јер никаквих планова ту није било - само преглед оног што се већ десило, по ординацији, лекару или одељењу. Можда је служило некаквом планирању, па отуд назив.
Сутрадан, опет неки додатак томе пре подне, па онда ништа цео дан. Можда сам био у Геменцкој поликлиници, ко ће то знати. Онда наставио рад на rebfpt.prg, и јебавао се с тим до трећег марта. Запетљано. Срећом, имали смо званичну верзију фокса са све књигама, а тамо негде је била и структура свега, па и мемо поља, тј .fpt фајла, те сам знао шта радим. Е сад како то и постићи... јер, циљ је проширен: ако је сјебан .fpt, имамо добре шансе да је сјебан и .dbf, па ајде да напишем и регенератор за то. Дакле скршена табела је извор података, које ћемо прихватити ако испуњавају неке елементарне захтеве, програм је извор структуре за табелу (јер шта ако јој је сјебано и заглавље, да онда немамо структуру?), прави се нова табела и попуњава редовима из оне сјебане, колико се већ може. Извући ће шта уме и колико уме, мада у случајевима кад фали пар блокова из средине, оно кад се сјебе Фата (FAT табела), од тог места до краја вероватно слог не почиње тамо где треба, све је испомерано и неће ваљати.
Првог, рутина за упућивање (која је написана још пре две недеље, а биће чачкана још пар пута до новембра) - у другу ординацију, у лабораторију итд. Компликовано из живота, има ту разних случајева, али на крају код испао чист и јасан. То волим.
Четвртог (субота), код куће, радио нешто за ззззз пре подне, поподне нешто за Емиксем, око откупа, тј тракторског кантара. Тај кантар је био први такав уређај који смо повезали са писијем, и питали смо се како ће то уопште ићи. Испоставило се да се везује обичном серијском везом, а очитава стартовањем малог извршног фајла, ни килобајт, који би само исписао тежину у килограмима. Преусмерили смо испис у неки текст фајл, средили да се програм позива невидљиво (више немам појма како се то радило под Досом) и онда бисмо прочитали тај фајл из апликације, текст превели у број и готово. Фајл бисмо онда обрисали, да не заостане, тако да ако нема фајла значи да кантар не даје резултат, а не да узима нешто од прошлог пута.
Као и сваки теретни кантар, ово би радио кад трактор дође пун, па после кад излази, а програм је онда водио разлику и за толико увећавао стање. Ту се уносио и проценат влаге, неко би се попео у приколицу, захватио мерицу (жита, кукуруза, шта је већ донето), забо би мерач у њу и очитао са екранчета колики је проценат влаге, што је мерач прерачунавао из измереног отпора. Успут би, вероватно одокативном шацометријом, проценио и квалитет зрна, то се све укуцало и ето, апликација ради свој посао.
Бар је зградица, уобичајена кантарска кућица каквих сам се већ нагледао, била скроз нова, као и амбар (стандардни, огроман кров са задњим и десним зидом, улаз спреда, излаз улево), па бар нисмо имали проблема са влагом, свеприсутном плевом и прашином, а вала ни мишевима.