Били су Аваијева муштерија до негде 1997. а онда смо ми макли Итебеј од ДБА а они ове од нас. Мислим да смо ми боље прошли.
Власници су била два брата, луђи један од другог. Радили су све - малопродају, велепродају, камионски превоз, кооперацију са сељацима, кафану, бензинску пумпу. Свако им је потрајало по неку годину. Можда је успех проузроковао променљив успех - повремено би им јако добро ишло, па би их спазила ова или она мафија. Једном је један од њихових мерцедеса освануо изрешетан.
А баш је било кул, дуги капучино, седим за барском столицом и дочачкавам ШанкСис, около пицнут ресторан са погледом на равницу.
Кад смо пролазили кроз њихово село 2010. већ се видело да је испред зграде где им је била кооперација коров виши од метра, бензинска не ради, магацин жита широм зјапи, нема нигде никог. Нема ни на мрежи. Сад ево видим да имају две пумпе - значи та поново ради, а ова негде у мом крају можда најзад ради, после 20 година. О осталим пословима ни речи.