30-X-1995.
Ово је снимљено негде ове године, или наредне. Шарена кутија у позадини је наш стари фрижидер, Кончар из 1981. Добар и лепо ради, нисмо имали замерки, осим што је фарба споља била већ избушкана. Да не би рђало, прибегли смо истом трику као за веш машину - самолепљиви тапети. Са стране је дошао бајаги фурнир, а спреда бело са некаквим животињицама, на шта су се додавале друге налепнице кад наиђу.
На њему је стајао лебарник, леп дрвен. Хлеб би у њему некако дуже остајао у добром стању, мада то није никако заптивало. Не би дошао онако млитав као кад се држи у најлон кеси, ни скамењен као кад стоји на отвореном.
Нина, као наш породични доктор Дулитл, је увек била уз животиње. Кад оде код Оме, ушла би међу кокошке и сатима се играла с њима. Покупила би рањену грлицу или врану и донела кући. Е сад у овој новој кући је најзад било места и за животиње, па смо имали Сквики, па онда папагаје. Имали смо два тигрића, Попи и Фани (нисмо ни гледали како се то пише на енглеском), а сад и овог великог, Клодовика ака Клоду. Назван је по птичурини коју у Алану Форду има Број 1.
Био је смешан. Брзо је научио како да отвори врата кавеза, па би облетео пар кругова по великој соби, и онда слетео на кавез кад се умори. После је заборавио како се лети, или га више није занимало, али је и даље излазио из кавеза и пео се на њега, кљуном и канџама. Тамо би седео, шетао неколико минута, па би се вратио истим путем и начином.
И био је он док није снео три јајета. На крају их је Нина поделила другарицама.
А увече опет на посао, преко Хоргоша.
Пре подне мора да смо ишли до Ледиња, јер видим да смо нешто радили ОснСред за њих (или они имају примерак у ком су остала ова времена). Како тако, мора да смо само прешминкали оно Фефијево или је Брља нешто смамуљао, то тада још није било комплет наше.
Поподне сам још чачкао апликацију за ЕнергоПро, прерађивао је за израду намештаја.
Спомиње се: Алан Форд, Горан Стаковић (Брља), ЕнергоПро, Ледиње, Невена Средљевић (Нина), Ома, ОснСред, Сквики, Ференц Фаркаш (Фефи), на енглеском