Наше прво морско прасе. Пошто је Нина наш др Дулитл, морала је да га има. Добро ајде. Не знам где га је набавила, није још било тих печопова*, ал' су на великој пијаци понеки продавали храну за папагаје, па и саме птице (и канаринце) па се појавило и ово. Ваљда је одатле.
Онда су за њом кренуле и другарице, па и доводиле своје у посету, било је занимљивих сватова. Ова (да, испало је женка) се једном чак и оморскопрасила. Тог сам дана радио од куће, и баш пазио кад ће, ал' јок, него док сам скокнуо до дућана, за тих петнаест минута ево њих четворо, сармице.
Име је по чувеном Сквикију из Алана Форда, ког је дебели шеф носио у свом вечитом шалу.
Истини за вољу, прво је моја драга имала куче са тим именом, негде крајем седамдесетих, а названо је тако јер је јако личило док је било мало, и сличне звуке пуштало.
----
* добро, пет шопова