Данас долази Форд. Све је устало на леву ногу. Како је Грег писао јутрос (тј после његове поноћи), „Изгледа да је Форд ’заборавио‘ нешто кад је кренуо данас из фирме. ХМ, ХМ -- комад папира... који авиокомпаније воле да добију пре него што те пусте у авион. МИСЛИМ да ће га ипак пустити. Ако не, свакако ћеш добити имејл од њега вечерас кад се врати у фирму! У сваком случају ако НЕ чујеш ништа, само га сачекај на аеродрому.“.
Мој одговор (у 7:58): „Добио сам само ово од тебе и ништа од њега, тако да је ваљда негде близу европске обале овог тренутка. На сезаму јављају да је неки дебели оптички прекинут негде у Холандији, па сав саобраћај између Европе и Источне обале иде наоколо, па је пренос негде око 230 до 1000, а пре неки дан је било 3500“ (вероватно бајта у секунди).
Око слика из Еберга што су окачили на ФТП, „Лепа варош (а изузетак не изгледа много боље од (бирај град)). Две ствари су очигледне: когод да га је градио, имао је места и пара; друго - не знам како су то све изградили, нема људи :). Сварно, нигде живе душе (осим поменутог изузетка, а и то је унутра) - нигде на улицама. Једини живи створови су кола :).
Надам се да ће Форд слетети океј, овде је тренутно тешка магла. До подне би могла довољно да се разиђе. Видим кровове кућа у другој улици, а наш крај је обично магловитији од главних путева.
I'm leaving right now, because I have to visit a supplier in BG to pick some hubs. Besides driving through the fog (which I am used to), I'll have a much bigger problem of parking in downtown Belgrade."
Одох сад, јер треба да посетим и добављача у БГ да подигнем неке хабове. Осим вожње кроз маглу (на шта сам навикао), чека ме већи проблем паркирања у Старом граду.“
Узео сам Фрегату из Аваија и био на аеродрому на време, али је магла била жестока (не по Београду, само на Сурчину) и аеродром је био затворен. Мобилни телефони су још били новотарија, а нисам ни имао пара за то, па сам се одвезао до града, ушао у сезамов кафе, покушао да пошаљем имејл, телефонирао... ништа.
Одвезао се кући. Чекао да звони телефон. Вечерао. И онда у 18:45 стиже порука од Грега да је мој захтев за визу примљен. Обрада обично траје три недеље. Лепо, али где је Форд?
Онда сам се опет растелефонирао. Звао аеродром, па још један број на аеродрому, па ми дали трећи... и на крају сазнам да су ови слетели у Будимпешту - отприлике најближи аеродром. Доћи ће у Београд возом. Звао железничку станицу, сазнао кад стиже воз и колико ће да касни.
Повео Нину да ми прави друштво - ово ми је први пут да сам возио за Београд двапут истог дана. Стигао и паркирао се невероватно близу перона. Па, у 23:15 се то и може очекивати. Коначно је стигао и воз, и скоро да сам мислио да платим циганима да нас прате плех музиком до кола, ал' јок. Још нисам видео ни кинте од Зиро Дистанса, а и док исхранимо овог дебелог има танко да пишамо.