Tepisi nisu bog zna šta, isti kao i kod nas, ali svud ima elastični podmetač ispod tepiha, pa najobičniji sintelon ili tako nešto deluje mekano - i jeste mekan, kad se premestim vidim udubljenje gde je bio lakat. Podmetača ima nekoliko vrsta, i uglavnom su od jačeg sunđera debljine od 2 do 6 milimetara.

Za zatezanje tepiha se koriste letvice sa štrčećim ekserčićima, koje se zakucavaju u pod ili stepenice (što nije problem jer su podovi od drveta, uglavnom od šperploče od pola cola ), i raspinju se alatkom koja na jednom kraju ima pločicu sa ekserčićima, koji se zabodu u tepih odozgo, a na drugom kraju zaobljenu i štogod tapaciranu pločicu, koju treba udariti kolenom (guglati "knee-kicker").

Tepisi su uglavnom u prigušenim bojama, jer oni vole sivo. Teže se mogu naći neke otkačenije šare, al' ima i toga. Dele se na tri vrste: od zida do zida (prodaje se u rolnama širine 12 stopa, seku koliko kažete), površinski (tj "area rug") obično 10x12' ili manji, i staze/komadi za hodnike i ulaze. Za spajanje, na mestima gde 12 stopa nije dosta, prodaju trake sa nanesenim lepilom, koje treba napeglati na donju stranu tepiha.