Šezdesetih je Dušan Makavejev rekao kako "Amerika ima divnu dekadenciju. Tamo je čak i đubre šareno."

Danas, međutim, postoje dve boje. Svetlija siva, za kuće, računare, zidove, odeću i manje više sve ostalo; u drugoj boji su elektronika i kola, koji su metalik sivi, ili tamnosivi.

Od sredine 2007. su počela da se pojavljuju kola u divnim bojama, a besparica je naterala trgovce da počnu i zidove da farbaju življe, ne samo kartončiće sa cenama. Čak je i Volmart krajem 2008 krenuo da se ušareni - naravno, umereno i da ne košta previše. Tako su viseći panoi u živahnim plavim tonovima, cene i dalje na urlajuće žutoj podlozi, i ponegde delovi zidova u nekim pastelnim tonovima... ali su police i dalje, kao i svugde, kremkasto sivkaste, podovi pepeljasto sivi, a kolica u nekoj sumorno tučanoj nijansi. To tek sad izgleda usrano, kao osmeh na silu, jer su svi ti šareni panoi i ekrani ubačeni u opšte sivilo, koje ništa ne može da razjuri, a ova plava naprosto štrči.

Najtužnije deluju fasade. Sad se pojavljuje novi talas - plave tende i natpisi, na inače sivoj fasadi. Čak i na obali, u turističkom mestu u kom živim, na potezu od nekih 5 km, ima ukupno deset kuća u boji (mada i one imaju sivih delova). Ovaj kolaž je isečen sa Guglovog "uličnog pogleda" (36.826188,-76.081352 su koordinate).