Najviše vole parket, za koji nemaju reč (kaže se "hardwood floor", dakle pod od tvrdog drveta, što baš i ne isključuje patos). Pošto često nemaju para za to, sledeći na redu su tepisi, pa pločice, ali na kraju na većini mesta gde može biti tečnosti završe sa linoleumom ili nešto-kao-vinaz pločicama. Kad je podloga betonska, taj linoleum lepe preko tanke šperploče od osmine cola (oko 3mm) koju prvo nalepe na beton. Linoleum je najčešće odštampan na kvadrate, tako da izgleda kao da su to pločice. I one plastične pločice uglavnom imaju neku šaru da bude imitacija keramičkih pločica.

Za te plastične prekrivke imaju gomilu kućne hemije, pa se to glača, vošti i sija kao da je ne znam kakav mermer - videti snimke iz bilo koje samousluge ili hodnika škole. Neki od tih premaza su na zlu glasu jer izazivaju žestok statički elektricitet.