Ne umeju da govore normalno. Za skoro svaki tip rečenice (a tipske su im u većini) imaju podrazumevanu intonaciju sa zapevanjem i zanošenjem, i otprilike na pola rečenice već počinjem da zavlačim glavu medu ramena jer znam kojom popevkom će da se završi. Tako govore u jeftinim serijama, reklamama, te na čitavim TV kanalima (Foks, Dizni i ini). Često tako govore i u stvarnom životu, jer govorne navike stiču sa TVa više nego jedni od drugih.

Kod nas je još čuvena jedna jedina scena gde se tako govorilo, kad Žika Milenković kao kelner viče kuhinji "deset s lukom, ali brzo, oće gosn d'ide", sa dizanjem glasa na "luk", "brzo" i "ide".

Drugi čuveni primer je učiteljica Zdravka Čolića, koja se pojavila jednom na nekoj njegovoj predstavi, i sve što je rekla, otpevala u pravom učiteljskom osmercu. Ostatak našeg sveta ima normalnu intonaciju. Ovde je maltene obratno.