(januar 2009) Ne postoji, ne kao sistem. Postoje firme koje to rade, i osiguranje je proizvod kao i svaka druga usluga. U ponudi imaju sto varijanti, što praktično znači da treba da doplatite posebno za ovo ili ono. U praksi, ispada da pokrivaju sve, osim onog od čega ćete se razboleti. Važno je samo da im platite, ostalo je njihova briga: da provere da vam lekar nije slučajno prepisao skuplju varijantu nečeg, da odbiju da plate ako misle da ne treba, i da vas preusmere kod lekara s kojim su se sporazumeli o popustu.

Popust možete dobiti sami, ako se ne osigurate - ali to znači da treba da se raspitujete i zivkate, pa pazarite lekarske usluge gde vam se sviđa.

U mnogim firmama poslodavac plaća osnovno osiguranje, a radnik doplate ako hoće, ali pošto firma nema u stvari nikakvu obavezu, samo poresku olakšicu, to opet znači da nema tu nekog sistema, nego kako gde.

U skladu sa ovdašnjim pravnim sistemom (mada... nema sistema :), kad kažu "zdravstveno", ispadne da i kad ga ima u stvari ne pokriva baš sve - očno, zubno često budu posebno, na drugom ugovoru, ili čak kod drugog osiguravača, ili ih ni nema, snađi se.

(septembar 2009) U međuvremenu su se stvari malo zakomplikovale. Uvedena je tzv. rupa od đevreka ("donut hole") , što će mu biti takva vrsta osiguranja gde osiguravač plaća do nekle, pa onda plaćaš ti, pa onda od neke druge nekle opet on. Recimo, prvih $500 je njihovo, i sve preko $4000 je njihovo, a onih $3600 između ima da se rokne iz džepa. Naravno, i dalje postoji spisak stvari koje nisu pokrivene - čovek treba unapred da zna od čega će da se razboli, s tim što osiguranja mogu i da ga odbiju ako je već bolestan od nečeg. Dalje zvrčke su već i u tome što neke stvari počinju da važe tek kad se uplati dovoljno, što će reći da prvog meseca, kad još ništa nije uplaćeno, može čovek da se slika sa osiguranjem (ne baš po svim pitanjima, nego samo za ono što vam stvarno treba), ali zato kad istekne godina, pa firma pripazari osiguranje kod nekog drugog, automatski prestaje da važi sve što se nakupilo kod prethodnog. A firme to redovno rade, svakih godinu dve pokušavaju da nađu nekog jeftinijeg kod koga će osigurati radnike... ako ih uopšte osiguravaju.

Trenutno je na raspravi neki zakon koji bi pokrio nepokrivene pomoću nekakve dotacije; da li će država imati svoje osiguranje koje bi konkurisalo ovima, još (mi) nije jasno. [Ovo je bio Obamaker, znamo kako se to završilo]