Bakšiš je ovde dignut na nivo institucije. To nije neka dodatna kinta koja se daje kelneru, to se dopisuje na račun, knjiži (jer kako bi inače izvukli bakšiš sa kreditne kartice), tu postoje običaji.

Smatra se da je 15% dodatka na iznos kafanskog računa normalna stvar. Ako date manje, kelner može ladno da priđe vašem stolu i da pita da li nešto nije bilo u redu, da nisu nešto zabrljali, da li ima primedaba - što ume da se izrodi i u žučnu raspravu.

Bakšiš se daje taksisti, momku na parkingu koji vam uparkirava kola, momku u hotelu koji vam nosi kofere do sobe (mada koferi sad uglavnom imaju točkiće, nije se baš pretrgao), raznosaču pice, te bilo kom drugom ko vas lično poslužuje.

U kafanama postoji strogi dogovor između osoblja kako se lova deli između kelneraja i kuhinje. Tu se vodi žestoko nezvanično knjigovodstvo, da ne bi neko bio oštećen - što ne znači da se to i ne događa.

Ažuriška: kako gde. Pronašlo se slučajeva kad je bakšiš išao gazdi. Kuhinja može i ne mora da dobije deo, kako gde. Nema sistema, osim da je bakšiš skoro obavezan.