Kada se osloniš na radio, od toga nema ništa zato što samo frljaju reklame, reklame i još reklama. Pa su onda izmislili kasetofone u kolima, što opet nije valjalo, zato što, prvo, kaseta mora da se okrene svakih 40 minuta i baš onda naiđe neka gužva, semafor, krkljanac, i ništa od toga, zaboraviš i posle satima ne slušaš ništa... Onda izmisle, ajde, onaj kasetofon koji se sam okreće i onda on ne radi. To jest on radi, ali radi stalno, okreće jednu te istu kasetu po pedeset puta. Stigneš i vratiš se i ne primetiš da slušaš istu kasetu već po šezdeset i deveti ipo put... E onda, treba nam nešto duže, nešto gde ne moramo svakih dva minuta da stavljamo, pa svakih četrdesetpet minuta, pa svakih devedeset minuta, pa onda svakih sedamdeset minuta, zato što su izmislili cedeove, što je opet jako nezgodno za baratanje u kolima, zato što je, kažu, cede osetljiv na otiske prstiju, znači pazi kako hvataš. Ako paziš kako hvataš, ne možeš da paziš kako voziš. Ako nemaš saputnika koji će to lepo uredno da ti okrene, a i ako... ma moraš da ga paziš da vidiš... jao ne diraj tako... i onda cede plejer sa em pe tri muzikom, što je...

E onda je to bilo super, dok nismo primetili da randomajzer, iliti rndalica, u stvari ne radi kako treba. Uvek pušta istim redom. Staneš, isključiš, odeš na pišanje, vratiš se, on počne sa istog mesta. Preskočiš četiri pesme, pusti petu, znaš koja je šesta. Onda kupiš drugi, koji je bolji, i taj izdrži dve godine, kao što je izdržao i onaj prvi. U stvari to ima glavni problem što ima pokretne delove. I pokvari se, pre ili kasnije, zaprlja se, glava, trte mrte. I evo sad pričam u ovu drndalicu, koja je svirajka od četiri gigabajta, ostalo mi od ćerke kad je dobila novi telefon, koji je i bioskop i telefon i pozorište i magnetofon i štagod hoćeš, kuva kafu peče palačinke, pa da vidimo. Ovo je prvi dan kako ga koristim. Ovog trenutka, krenuo sam peške da kupim bicikl. Sve u nadi da mi ovog puta neće tako brzo ukrasti... pa ćemo da vidimo. [2008/11/16 13:10 zvuk]