Sladoled im je, začudo, veoma dobar. Od onolikih jela koja su uspeli da ufrkeste, ovo se nekako izmigoljilo i naprosto je milina. Ima i izbora, ima i zanimljivih ukusa, ne preteruju sa veštačkim ukusima i mirisima (kao što preteruju kod žvaka, šećernih vodica, bajagi sokova, sveća, veštačkog cveća, gotovih kolača i još koječega).

Pride, tradicija sladoledžije koji obigrava po komšiluku i prodaje sladoled sa točka je živa i zdrava - s tim što sad ima, verovatno, bolje a jeftinije ozvučenje, čuje se nadaleko i ima desetak podjednako glupavih verglaških melodija, kako i dolikuje. Kamion mu je ukrašen...

... a dizajniran je isto tako tradicionalno, kao kocka.