U načelu vlasnik može da radi sa svojim šta hoće. Ali to je samo u načelu.

Već kod kuće, koja bi trebalo da je neprikosnovena, ima ohoho ograničenja. Pre svega, razni UTU, koji se protežu mnogo dalje od uobičajenog rastojanja između zgrade i međe (pa makar to bila i šupa), nego postoje razne dozvoljene visine, dozvoljeni tipovi fasade, krova itd itd.

Nadalje, grad može da propiše šta hoće, pa ako niste ošišali travu, ili imate nekog otpada po dvorištu (a to se vidi spolja), ili vam je taraba ružna, ili... dolazi opomena, gde kaže da imate toliko dana da to sredite (nedelja za travnjak, mesec za ozbiljnije stvari). Ako ne sredite, grad će da najmi nekog da vam to uradi i poslaće vam račun (verovatno naduvan). Znamo za slučaj da je propisana kazna za travnjak 500$ dnevno (!).

Još gora su ograničenja koja nameće tzv. udruženje kućevlasnika.