Uglavnom je 2,4 m, ali... to se vremenom menjalo. Negde valjda šezdesetih su se zabrinuli za efikasnost grejanja i još više hlađenja pa su zaključili da je bez veze da se greje-hladi toliki prostor iznad glava, pa je visina bila smanjena na 2,2 ili čak i manje. Onda je neko došao do zaključka da niske tavanice psihički pritiskaju stanare pa je to onda vraćeno na 2,4. Tu, naravno, standarda ni nema ali postoje ti UTU uslovi i popriličan građevinski kodeks (koji je više na temu da kuće ne padaju i da ne budu toliko zapaljive - vatrogasci vazda imaju posla), pa onda ispadne da se ipak masovno pridržavaju toga, kakvo se već nosi te sezone.

Dodatni efekat toga je da iznad prozora ima jako malo grede - možda 15cm ili tu negde, dok je kod nas to bar 25 a ume da ide i do 50 i više kod stare gradnje. Što se onda vidi na fasadama, između gornje ivice prozora i streje često nema ni ceo pedalj. Tavanica je i inače tanka, to je gips nakucan na letve nakucane na uspravne daske (kakve grede kakvi bakrači) i na njega nabacana staklena vuna u rinfuzu. Odozgo su možda nakucane daske, ako je stara gradnja ili treba da se snima film; u serijski građenim stanovima nema ničega, pa je donji kraj krova u visini tavanice ili nešto iznad nje. Sasvim je normalno da se kroz prozor vidi oluk.