„Све се ово догодило, мање или више.“ - Курт Вонегат
Ово сам почео да пишем маја 2007. Сад је 2022. и још нисам готов. Увек наиђе још понешто што би могло бити занимљиво.
Шта је ово уопште? Па... смишљао сам разне бомбасте називе, нпр саможивопис или „Тако је било“... ал' оно прво је само буквалан превод, а оно друго већ постоји, такву је књигу написао неки ћалетов исписник, баш са тим насловом. Онда, ништа, аутобиографија.
Зашто? Што да не... у ово ново доба свеопште релативизације, свејеистизма, кад лични доживљај дође негде између непоузданог и небитног, сви су стручњаци, очевици немају појма. Гдегод да си био, ми боље знамо како се живело у тим годинама и земљама, а то што се сећаш, то мачку о реп, лоше се сећаш.
А да, тиждамикажеш. А ја се нећу сложити. Не да није било тако како ваша ученост замишља, него имам за себе брдо доказа како (и где) није било тако.
Има и додатно зашто, ал о томе мало касније, види Ама,.
Конструкција овог текста је испала линеарна, ал' нисам тако почео. У првих неколико стотина чланака (број се види у урлу) има их на десетине где сам насумице одабрао датум, па писао чега се сетим најближе њему. А онда сам кренуо да скупљам грађу, шта се већ за коју епоху дало наћи.
Мало шта кријем, осим имена. Сва су имена људи и већине места измишљена или испретурана. Све се ово десило, само на увек оним људима којима сам увалио овде, не нужно тим редом, не у то време. Исто су и људи мало промешани, неки су се мењали школе, неки занимања, неки личних особина - штогод да сам мислио да је довољно за порецивост. Ко се овде позна, познао се напола, пола није твоје, тебе гледам, јасно? То су ствари којих се сећам, био су ту негде тада, у мојој глави. Сви су делићи ту негде, временски и просторно, осим кад нису.
Препоручени редослед читања: тамо амо, насумице, пратећи помало линкове па онда опет не, па онда опет насумице (на свакој страни је последњи линк баш насумица). Па баталити на неко време па онда опет. Понављати по жељи. Надам се да ће вам читање годити бар упола колико мени писање.
Е, да, а зашто уопште читати ово, шта ту има? Па, има брдо текста, јер никад нисам умео да одлучим шта да избацим. Никад не бих знао шта би неки читалац можда волео да прочита, а ја баш то избацио. А пошто ово никад папира видети неће, мегабајт текста мање или више није никакав трошак, осим мог времена (и читаочевог), а време се и даље бесплатно производи, уједначеном брзином од 24 сата дневно, па док ми не дојади, додаваћу кад се још чега сетим.
Скраћено издање за нестрпљиве:
23-VIII-1955. рођен
1962-1970 основна школа
1967 почео да петљам са фотографијом
1970-1974 гимназија
05-II-1971. оснивамо ДЦ-99
јули 1972. лудо летовање, Корина
21-I-1973. упознао Њу
02-IX-1974. ипак нећу бити режисер
1974-1978 студент математике
17-III-1979. венчали се
23-VIII-1979. родила се Го
20-XI-1979. дипломирао
1980-1986 ренесанса и просветитељство - прво 13. фебруар па машинска
1981-1982 војска
29-V-1983. родила се Нина
1983-1993 градња куће
1989-1994 основали ДБА и тутњимо
07-V-1992. родила се Лена
1993 галопирајућа инфлација
1994-1996 рад у Мађарској
1994 основали Аваи
1999-2010 живот у Вирџинији
1999-2001 Зиро
2002 рад са Брекс
2003 Орион
2004-2006 ЈуниЏуЕл и одласци у Њујорк
2007-2019 Феривер
2010 повратак из САД
Ту од 2010. постаје помало досадно а има можда највише текста. Досада је добра, науживали смо се занимљивих времена, хвала лепо. Дочекали унучиће, сахранили родитеље, купили башту, печемо ракију, а негде од 2017. смо укапирали да нам се и свиђа. Шта би више.