стоур
(Место, кафана, фирма, Југославија)
Као што је ооур основна организација удруженог рада (а ко на економском каже предузеће, одмах је пао на испиту), више њих удружено у већи систем би чинило СОУР - сложену организацију.
Е сад СТОУР има слово више - т као трговински, значи велепродаја, малопродаја, комерцијала уопште. У мојој верзији (која је стигла до Жиће једном кад се пило у фирми) то је "сложена и тешка организација угроженог рада". Што је и била, бар у нашој РЗЗС (радној заједници заједничких служби), тј централној администрацији и ЕРЦу. Наш рад није био на тржишту, него смо опслуживали остале чланице система. Нисмо одлучивали ни о чему, за нас је одлучивао централни раднички савет (где сам пред крај био и члан).
Урадили смо једном и анализу залиха. Просто ко пасуљ - изведеш камату која би се плаћала за ту вредност на толико време. Ако 50 кила нечег од 30,00/кг стоји два месеца, то је 1500,00 * стопа/100*2/12, па изволте. Извели смо ту анализу за две фирме чланице - Челик и Преспром. У једној су нас потапшали по рамену и пар месеци касније смо видели добар слој прашине на њој. У другој само што нас нису изљубили (и Радоја и ја смо брадоње, па јелте), и пронашли су, рецимо, омању цистерну ацетона којег је била баш несташица, продали га скупо (у ствари трампили за још дефицитарнији артикал).
Наравоученије: десетак година касније, обе фирме су пропале.
Ово је улаз у зграду где је био ерц - Ваха је био десно, до улице, интерна банка у кући у дну, а канцеларије директора, осталог особља, кафе кујна, и сам Радоја у ужем делу између. Бицикл сам паркирао уз врата у углу, иза тог дрвцета. Наравно, тада капија није била аутоматизована, није се ни затварала.
То са РЗЗС, радом и тржиштем... на тржиште нисмо могли, ми као ерц, јер... Жића - нико се неће богатити док сам ја ту. Него су плате у РЗ морале да буду у просеку једнаке просечној плати у целом систему. Осим што образовна структура није била иста - осим једне ипо спремачице (Злата, у ствари кувала кафе, и једна коју смо делили са интерном банком), те раднице госпође К. и можда још пар њих у централној згради, око Жиће, већином смо имали завршене факултете. Од тога, била су три директора (он и комерцијални и један без везе), три шефа (Радоја и госпођа К и шефица саме РЗ), који су сви морали, формацијски, да имају веће плате од нас без положаја. Ја сам још и добио неку повишицу кад сам постао админ (ака систем менаџер, како се то звало на ваксу) и практично наследио место које је држала Лидија, што баш и није било нешто много, ал' остали програмери нису имали ни то. А просек тога није смео да буде већи него што је просек у Нупрому или Челику, где је просечна школска спрема била у вр главе пола средње школе, ако и толико. Они су имали и доста приучених радника, а шеф дућана је можда једини морао да има бар средњу школу, мада је и то питање. Наравно да смо имали промет, већ у првих месец-два по мом доласку смо правили једно опроштајно, па онда убрзо и друго. Јебига, центар за обуку.
Под 10-II-1989. пише и како се то, што се мене тиче, завршило.
Спомиње се: Предговор, јули 1965., 26-V-1986., август 1986., 01-IX-1986., новембар 1986., 15-I-1987., 29-IV-1987., 22-V-1987., јуни 1987., 02-VII-1987., 05-X-1987., 15-XI-1987., децембар 1987., фебруар 1988., 19-IV-1988., мај 1988., 24-V-1988., 29-XII-1988., јануар 1989., Каматно лишће, 20-I-1989., Каматно лишће, од банке, 10-II-1989., Закувава се, 01-IV-1989., Крећемо, јуни 1991., 19-IX-1991., април 1992., јуни 1992., 23-IX-1993., 15-IV-1994., 10-II-1999., 16-XI-1999., Хјустон, 09-I-2005., 18-VI-2013., 20-VIII-2014., 16-IX-2017., 20-XI-2021., Оде орах, 14-IX-2022., 26-V-2024., 07-VII-2024., Богдан Левацки, ВАX (Ваха), Вера Баста, вирман, Градивој Средљевић, Драгана Витас, ДСС, ерц, Жића, Јожи Рамада, Кућни речник, Лидија Вучетић /Будвари/, Марина Чикезин, МЕЦ, НуПром, ооур, Павле Џефердаревић (Јолпаз), партнер, ПДП, плате, Преспром, Радован Фишер (Мика Фишер), Радоје Малетин (Радоја), триглав, центар за обуку, Челик, на енглеском
4-IX-2019 - 22-V-2026