У unosc.prg, нови дифолт за _dokje је сад Key(), па ће да пукне тек ако крене групни унос без активног индекса. За тај случај сам ставио _dokje=".t." :) (тј заувек). Додао сам и да одбије да сними било какав слог ако је компајлиран као демо, а број слогова пређе црту за демо (што је ваљда било 1000 слогова).
Ово сам после променио тако да се проверава чексум од неких глобалних променљивих, оних где стоје име и адреса муштерије, па ако се слаже, није демо. То је додато у дефг.прг. Стварно сам мрзео саму идеју да држим различите верзије апликације, чак и ако се разликују само у једној опцији пре компајлирања. Баксуз је то, Марфи ће ти увек помоћи да спакујеш погрешну верзију кад ти највише треба.
Негде овог месеца је било то са Лениним трећим крајником. За ово никако нисмо успели да се сложимо (в. 14-X-2025.) које је године било, могло је бити било кад између 1994. и 1996. - већ наредне је била у забавишту, па онда у школи. Пошто се сећам да сам био у болници, јасно се сећам и чекаонице и зграде (она десно иза старог породилишта, наспрам оне ниске где је лабораторија... мада, колико сам пута био у кругу болнице, била је то или хирургија, бочни улаз у подрум, где је трансфузија, или рачуноводство или она избачена зграда страга где је била дирекција за изградњу, радио се БолДок и остало зеље - као пацијент сам био само оно једном марта 1980. а и то без везе, нит сам ноћио нит су ме икад секли), биће да сам већ био завршио са Мађарском, дакле ајде да је било сада.
Дакле... Откако је у обданишту (одмах ту код месне) сваки час се разболи од нечег. Овог пута је закачила запаљење средњег увета, и кажу решење је да се вади трећи крајник. Нисам лекар а не бих знао где да погледам, ајде ти јеси. И сложи се она, па су то била три одласка - једном ваљда да добије упут или да је прегледају пре операције и закажу јој термин, што је испало дан-два касније, па онда кад је отишла да се оперише и остала да ноћи, и онда тај трећи пут кад сам је вратио кући (била је са мамом док није заспала, а онда је било ја не могу више идем кући да спавам).
Е сад једном таквом приликом - по њеном, срела је Анђу кад су улазили или кад су излазили, по мом, срео сам је ја док сам чекао да се напише отпусна листа. По мојој верзији, седимо тако, она са једним од деце, ваљда ћерком, и испричам јој зашто сам ту, а она ни пет ни шест него „трећи крајник, добра идеја!“. Она заиста још увек уображава да се разуме у медицину.
Операција је, иначе, била рутинска, и чешће се сетимо овог бисера него саме операције.
30-I-2024 - 20-XII-2025