Данас смо селили Горану и Рикарда. Претходни станари су стан оставили у прилично свињском стању, па је кућевласник решио да окречи, а да кречење исплати из оног депозита (који им неће вратити).
Отишли смо доста рано (кренули пре десет), ал' џабе - молери су још били тамо. Но, било је посла и тако, однели смо креветнину у перионицу (мало из радозналости, да видимо како то иде), пили кафу и покушавали да дођемо до данфа - дан је био топао и влажан, грозота.
Негде око три је фљенула киша, а Го и ја кренемо до канцеларије да договоримо да кључеве ипак добијемо данас - но сретнемо типа на вратима, све се брзо издоговарамо и почнемо да преносимо ствари.
Негде око пет је дошао Рикардо па смо онда кренули за озбиљно. Последње што смо пренели је био еркондишн (око 40 кила, он и ја заједно, и то једва), негде после девет. Онда је нама већ било доста, а од ствари што је остало има само два кофера и нешто веша по плакарима, те да се изнесе ђубре. И његов писаћи сто у деловима, и још један део од њеног стола и готово.
Заправо, он се баш и није показао као неки радник. Ја сам пренео оба велика монитора и још пар већих комада, он би углавном носио по кесу са књигама, и уопште не превише одједном, а и то што га пола дана није било... А изгледа као да би могао у зубе да ме носи.
Стан је бар двоструко већи од овог - има две спаваће собе, и огромну дневну собу. Купатило је између спаваћих соба, пролазно.
Јавља ћале да је звао Штева да покупи још пар телефона од моје кеве, да јави коме треба - умро је Фефи, инфаркт. Колико се ја сећам, последњих десетак година, кад год сам га видео, у близини је била чаша са лозом. Био је престао кад је дошао у ДБА, а онда је почело мало помало али и даље умерено. Е кад је оно пукла тиква и он стао уз Салета, канда је и почео да пије са њим. Никад га нисам видео наћефлајисаног, да се разумемо, али отад, кад год да сам навратио, сваки пут сам попио по ракију са њима двојицом, с тим што су они већ имали у чашама. Текућа парола је била „нећемо ваљда доручковати на празан стомак“.
Пишем даље ћалету, око здравственог и пензионог...
Видим ја да је нама то тешко да то сваримо, али овде је то свака вашка обашка. Социјално значи да добијам надокнаду ако сам незапослен. Независно од тога иде државно пензионо, које нема везе са социјалним - ово је савезно, а социјално по републикама. Оба су обавезна, с тим што доста људи има додатно пензионо (план 401к, где се паре одвојене за то држе у облику деоница, па ком опанци ком обојци - тако су многи остали без пензије кад су пукле ове велике фирме јесенас, Енрон и ко оно још).
Здравствено је добра воља послодавца, отприлике трећина становништва га уопште нема, а и то може да се пазари код разних фирми. Код Зиро Дистанса сам га имао, ал' ко да и нисам, јер су имали триста заврзлама и једном су ме извадили да не платим 120$ него само $50 (за онај рендген за зелени картон, а и то у ствари није требало), али је зато у 4-5 других случајева било да нисмо добили ни кинте а требало је. Агентуља која је то продавала је била у неком аранжману са Грегом - све мој до мојега.
Ево сад се јавила Го из новог стана - значи телефон је већ пресељен.
Одох да се истуширам, изнојали смо данас све до танких црева.
Око осмог се већ скупљало шта све треба за Нинин повратак. И она царина за фоткалицу се некако средила преко неке агенције (нешто је и морало да се плати), Шкрба је најавио долазак са брдом дискова што је напржио он или што му је послао Боћа за мене. Пита ћале да се некако реванширамо човеку... Ех, са њим сам одавно на нерешено - пар пута смо Јози и ја свраћали до њега кад смо ишли до Мађарске, слао је он мени дискове раније, слали смо и ми њему. Једном сам му послао пакло од педесет празних дискова. Једна тура дискова чучи у Торонту код Боћиног кума и чека да некако организујемо превоз, вероватно ћемо преко Џенка - он ће ми бити некакав комшија (преко језера) кад једном стигнемо до те Сиракузе. Све у свему, одавно смо баталили рабош ко је шта коме дужан или није дужан... једино каже да сам му дужан да свратим једном и да се ождеремо ко људи :).
Десетог су обишли и нашу кућу, каже наишао опет Алекса из Аустрије, посекао ону зову што расте између његове куће и наше ограде... М, да, ако није метнуо олуке, џаба посо, ту ће увек да буде џунгла. Влага се ту задржава и чудо једно да му та зова није дигла темељ :). Наша вода одлази што у канализацију, што на улицу, што назад у двориште, а његова остаје ту уза зид. Наравно, покушао је да се огребе и за телефон, ал' га је ћале одјебао. Није се ни сетио да понуди одштету за онај водомер.
Јавила се и Го телефоном, ево већ десети дан од селидбе, и још јој није прорадио брзи интернет.
Јавио се Рик неко вече, каже ако се преселимо у Сиракузу, има да наврати, то је њему неколико сати вожње (ако нема свежег снега). Причали смо сео сат. Каже да нађем у каталогу добар зимски капут, требаће. А перјане јакне, питам. Каже то је кабасто. Мислим се, колики је он, кад би обукао перјану, требала би му већа кола.
Тринаести. На базен више ни не идемо јер је температура воде 32°, ко у супу да си ушао.
14-III-2025 - 18-II-2026