Наш омиљени брзождер (в. Кућни) од отприлике 2013. па надаље. Тамо бисмо често свратили да узмемо по пар пљескавица (стандардни надев нам је урнебес горе и доле, купус, лук) кад идемо у Клинцаид, ређе кад се враћамо. Пре тога смо углавном узимали код неког бањалучког, на углу Кара Душана и магистрале, ал' је тамо у ствари врло зајебано за паркирање па смо почели да га избегавамо, и радије бисмо негде узели по бурек.
Боб је испао баш оно право по неколико питања. Под један, локација, тачно успут кад идемо на башту. Под два, повелик паркинг уз друм - дакле минимум маневрисања. Под три, има и доста места за седење, ко хоће. Под три, то је камионџијски брзождер, а зна се да камионџије знају где ваља где јок, они на томе живе. И, на крају, пробали смо више пута и ретко кад били разочарани. Једина замерка током година је била што смо једно време узимали велику пљеску од 250г (средња је 200), а кад смо обе метнули на кантар, разлика није била 40г (што би било нормално), него само 12. Решили смо то тако да више не узимамо велику :).
Узимали смо ту свашта, и мешаног на кило, и башка само ћевапе, и оне пилеће ражњиће. Ово последње је трик, у ствари, бело месо је суво и то никад није било популарно, суво је, али последњих двадесетак година су измислили разне трикове, мало пац мало омотано сланином, и гле тако није ни лоше.
Особље нас већ зна, јер смо у сезони често звали из Клицаида да наручимо, па док стигнемо оно готово. А бивало је и да бих наручивао од куће, за вечеру, док су унучићи били ту, некад и по пет пљеске, и то неколико пута месечно.
20-X-2026 - 23-X-2026