Колега програмер у Стоуру. Није био неки. Његов код би радио, мада споро. Ионако је само требало да претабава са педепеа у Мали мекани кобол, и да прилагоди где шта дође.
Завршио је нешто у Загребу, неку информатико ваљда, па је његов мађарски српски (из Чурде) био начичкан и чудним одбиром хрваштине. Било је назнака да је посао добио на политичку интервенцију, уз притисак таман довољан да га није паметно игнорисати.
Све скупа није био нешто лош, кад се узме у обзир да је био ментални случај. Почело је да се испољава последњих месеци, кад би по два-три сата зурио у исто слово на екрану и не би се мицао. Што је можда и нормално код програмера, али ако сам чак и ја приметио, то је већ био знак.
Постао је и председник месне заједнице у Чурди; видели смо га упарађеног у одело и кравату како се шепури на сеоском вашару те године. Умео је у том периоду и да сазива састанке некаквог одбора овде у ЕРЦу, и да чак заузме Радојину канцеларију. Пошто је био штогод недодирљив, за то је добијао само благу грдњу.
Након мог одласка је већ имао епизоде, као оно кад се закључао у систем салу, где су Ваха и штампачи, и нису могли да му приђу јер су врата гвоздена. Даље не знам.
5-IV-2020 - 14-II-2026