Под тринаестим имам верзију TAJP2.PRG (в. 02-II-1994.) која омогућава делимичну штампу. Ионако је и TAJP.PRG користио фајл са диска и бацао га на штампач, и то тако што би отварао штампачки порт као фајл (!) и копирао цео фајл, користећи исте функције ниског нивоа, у тај бајаги фајл. Једино тако смо могли да заобиђемо Дос и његове идеје о томе како фајл треба да иде на штампу. Иста прича као и на претходним оперативним системима, штампање је као кување са два-три кувара, и сваки нешто досоли. Колико пута је било да се два таква заредом не слажу око броја редова на страни, па један одвали прелом стране у шездесетосмом реду, а следећи у шездесетшестом, па онда избаци страницу са она два ред. Зајеби посо, прескочи посреднике.
Овај TAJP2.PRG је прво и прочитао тај фајл са штампом, па онда нудио да се штампа од странице на којој се налази одређени стринг (који се укуца у дијалог) и колико још страна после тога, или да напросто штампа од стране до стране. Ово је баш требало на више места, јер је било доста шефова и директора који су захтевали дугачке извештаје, дај ти мени то све на папиру да ја то имам у рукама, а папир су набављали од ко зна кога и умело је да буде и лоших перфорација, па би се папир згужвао, или би пукла пантљика, или би напросто нестало струје. Овако је могло да се штампа од последње исправно одштампане стране до краја, а било је и виспренијих, који би прво погледали на екрану, нашли шта их занима, и одштампали само те две стране.
Болди ме частио излет у Будимпешту, на ИФАБО. Колико да видим шта има ново и донекле као подршка нашем тајном пројекту. Дуг дан. Наместио сам неколико тужних и љубазних и забринутих фаца у комшилуку - мурија је преко пута другог улаза у наше подземље - и објаснио зашто ми треба пасош у року од три дана. Добио сам га исти дан.
Ово још није имало везе са будућим издвајањем из ДБА, мада смо већ нешто спремали, али то још није имало облик, било је само клуб отпадника - нас двојица, понекад Рале, један лик из Бангроа (не Брља него његов помоћник), чак је и Грги наишао пар пута. Састајали смо се код Болдија, чак сам једном и отишао фирминим југом, колико да видим да ли нас неко шпијунира.
Ту негде се десило и да смо код куће седели за столом после ручка, и она је извукла једну од сликовница са Каролином, овог пута "... на летовању", што смо сви знали напамет. Читали смо је или чули десетинама пута, и то је морало да се чита тачно како пише, јер су и Го и Нина у своје време умеле да примете свако одступање од текста и да се буне. Тако се десило да смо овог пута, чим је она почела да чита, кренули и нас троје у глас, савршено синхронизовани, да изговарамо исти текст. Отприлике до краја прве реченице, након чега смо сви прснули у смех. Осим Лене, наравно, њој ништа није било јасно.
Такође се десило и да је Честерфилд постао бивша муштерија. Узели су апликацију од неког колеге клипераша, нас баталили, ал' им је требало још понешто да се уради око тог преласка. ДБА није био вољан да то уради, него је пао договор да то урадим ја соло, као тезгу. Ваљда је требало да извезем податке у неки облик који би клипер могао да прочита (индекси су другачији), или да изведем завршно стање, шта већ. Ту се нашао и тип који је некад радио у Стоуру, био шеф ЕРЦа за текстилну трговину, и успут ме питао знам ли неку која се разуме у посао а дошла би да ради, треба им. Сетим се Марине Чикезин, која ми је управо пре пар месеци рекла да јој нађем негде нешто у граду, она би да пређе. Извадим њихову дискету, тамо је у главном програму био телефон, окренем, добијем је, она се одушеви („пишкила фирнајз“, рекао би Штева), предам телефон овом типу и они крену да се договарају. И договоре се.
Негде наредног месеца ме зову опет, било је још нешто да се уради, дођем, а она ту, већ увелико у послу, броји неке силне паре. Пицнута, у некој белој кошуљи, утегнута, груди не можеш сакрити а струк осињи, ех. Захвална и бог зна како што сам јој ово нашао - а случајно у ствари, нисам ја ту никог вукао за рукав, само сам одговорио кад су ме питали - а с друге стране и даље критична што се нашег софтвера тиче, каже види клипераш нам уградио чак и калкулатор, само притиснеш еф седам и имаш га преко целог екрана, и још ти упише резултат у текуће поље. М, да, знам већ, то је било да се скине са сезама, није то он писао, ал' ајде ако сте ви срећни са тим, изволте.
Око плаћања је било незгодно, јер је још увек компликовано, чак и ако још увек имам онај жиро рачун, нарочито су приватнике контролисали, па је испало згодно што у кући имали и самоуслугу, па да ја пазарим шта ми треба до договореног износа, а то већ могу некако да смамуљају. Она ме испратила до те просторије где је то било, објаснила касирки како да то откуца. Ово је било договорено унапред па сам знао да треба да понесем цегер. Сећам се једино да је била цела руда неке саламе, неки путер, можда пола котура сира и још којешта. Окачио то о бицикл и тутањ кући.
Два дана касније, на сезаму окачим ово:
Па познато је како је плавуса погинула док је пила млеко. :)
Молим да се зна да оно није био одговор на моју поруку; нечији СОР се збрчкао или је неко укриво гледио у мојнитор. Ја не фрљам штосеве о плавушама, имам четири у кући и то непатворене, а не ове из вицева. Такође, нису ни глупе, штавише генеришу добре штосеве, нпр. :
П: каква је разлика између куке и кваке?
О: кваком се затварају врата, а куком фијока
(приказати помоћу кука и отворене горње фијоке)
12-XII-2019 - 31-X-2025