Прерађујем апликацију, писану за електроничаре (ЕнергоПро), за производњу намештаја. Структура производа је иста, само што још има и димензије. Налазе се у овећој кући на шећерани, иза парка, на ћошку код Виде (које се нико не сећа, нико то тако више ни не зове; моја баба то не зове никако другачије).
На крају ми је све то лепо прорадило, али никад нисмо имали времена да их провучемо кроз цео поступак. Међутим, кад сам се наредне јесени појавио да тражим комад глатке плоче, да Го користи за цртање, само су одсекли колико сам рекао и одбили паре*.
За то време, Илеш се зајебавао са .opl фајловима за псионорг.
Негде у ово доба смо опет мењали метод грејања. Након две зиме на струју, и две на угаљ, прелазимо на гас. Дошао Божидар и монтирао полован плински бојлер, довео му цеви за воду и избушио оџак да одведе издув. Плински бојлери се укључују на разлику у притиску, пресостатом, тј кад се отвори славина, с једне стране падне притисак, пресостат отвори вентил и пусти плин. Пламен греје мрежу танких цеви кроз које струји вода, и то се баш добро загреје. И то је скроз аутоматски, собни термостат ће да пали и гаси пумпу која тера воду кроз цеви, а пумпа ће да ствара ту разлику у притиску.
Није баш тако једноставно. Пресостат је баждарен на водоводски притисак, који би требало да је изнад 1,5 бара, а код нас је 2,5. У цевима за грејање стоји на 1,5, али пумпа од 60 вати не може да направи онакву разлику у притиску, а и нема потребе. Пресостат треба да се подеси да реагује на много нижу разлику, што је Божидар решио тако да у њега метне слабију опругу, ону из хемијске. Док је завршио, понестало нам је оловака. И тако је било прејако, па је он те опруге скраћивао док није угодио. За сваки покушај/попушај је морао да скине нека четири дела, извади опругу, скрати је за један круг, врати та четири дела, допуни воде што је изгубио, испроба да ли ради. Потрајало је два-три сата, али кад је прорадило, песма. Нема да се ложи, износи пепео, укључиш новембра искључиш марта, савршено.
Осим кад нестане плина, што се догађало једном-двапут у сезони. Први проблем је што не знаш кад је нестало, систем је нечујан и не знаш кад ради кад не. Друго, кад уочиш, уочиш по томе што се кућа расхладила, за шта треба дан до дан ипо, и онда загревање траје скоро толико. Треће, није лако покренути га, јер као и сваки други уређај са пилот пламеном, и овај мора да се држи отворен док се сигурносни уређај не угреје. То је вероватно нека метална шипчица, која се од топлоте продужи и гурне вентил да стоји отворен. За то треба неколико минута, и дотле треба држати оно дугме притиснуто. Дугме има мало јачу опругу, прсти смрзнути, температура испод нуле, а кроз подрум и гаражу дува промаја, врата и прозори су обични отвори у зидовима, нема ту ничега.
У ствари је био и четврти проблем, док се радило. Кад год је Божидар пролазио кроз гаражу, ја сам морао да нагазим на ланац, јер би Попа повиленио начисто, лајао би на њега махнито. То никад није радио ником другом, ал' на њега и само на њега је реаговао тако.
----
* Та плоча је касније постала део радног стола за глодалицу за дрво, коју више ни не користимо, па је практично, 25 година касније, то испало радни сточић у спаваћој соби, са украсном глодалицом испод.