Дан кад смо већином заборавили да пишамо. Имали смо двочас српскохрватског, око дугог одмора, који смо провели у вецеу. Пушење је у гимназији забрањено, али веце се не контролише, па смо сви били тамо, мада већина из мог разреда не пуши. Расправљали смо о Хамлету, ког смо радили данас, и неким чудом смо га скоро сви прочитали. Расправа са првог часа се пренела у веце, где су главна два питања била да ли је Гертруда дала Клаудију и пре него што су убили старог Хамлета, или је то чувала као мамац на дугом штапу, и да ли се Офелија убила због трудноће или нечег другог. То се онда наставило и на другом часу, са честим прекидима јер је сваки час неко тражио да иде на веце. Јолпаз се посебно истакао у расправи, и у белешкама које сам хватао по маргинама и аутобуским картама.
Пар дана сам се мувао, за време великих одмора, око неке девојке из првог разреда, са кратким шишкама и чудним гласом. Занимљиво је било, и неуспешно. После је отишла у Нови Сад, направила нешто каријере певајући, кад већ уме октаву више нег што је нормално.
На ликовном, Оли Бој направила мозаик ко страшило. Рече професор, "личи на вас, и обликом и психологијом". Ових дана се и Троскок нешто зајебава, на руском, наравно. Кад је Биља добила двојку или неоправдан из ликовног (је ли то било или-или, или је добила док је била одсутна?), питала је "па, шта мислиш, јеси ли била на часу или ниси?".
Д.М. и Вишња ме сад држе као редовно друштво до куће, понекад ме чак сачекају. Скроз баталио бус.
Слађа се није помирила са Пиштом. Он је наводно кукавица, вратио би јој се, али би га зезали па не сме. Бар по њеној причи.
Чуо "Акваланг" и "Исуса Христа суперзвезду" на Поноћном року. Феноменално. Коњовић ваљда једини пушта целе албуме, без упадица. Наравно, ако живиш довољно близу, можеш то да ухватиш на УКТ и снимиш на траку, али то је можда само километар око предајника.
Једно вече остао са Драганом на корзоу после школе, стигао кући око 20:00. Болела је нога, нагазио је Бајче по прстима, па сам је мање више шлепао. Кад смо спазили Сарчу међу руљом, прибила се уз мене као да смо пар. Он је то приметио, крајичком ока, и пустио једно од својих "јаааоооооо". Издржали смо да пређемо неколико метара док нисмо почели да се смејемо: насео је.
(дан приближан)
Ћале се слупао с фићом. Једна од главних улица, од Леснине до Житног трга, је поплочана коцком (не калдрмом, него грубо сеченим каменом од 10цм), доста старом и углачаном. Неравно, средина издигнута, доста улегнућа. Пошто је доста суво и има прашине, град редовно шаље цистерну да пере улице, сваког дана око 13:00. Било је још мокро; једна у тристаћу врдне, удари га својим задњим крајем напред, окрене се па предњим крајем у његов задњи. Отворила јој се задња врата и испала јој беба. Ником се ништа није десило, чудо. Ћале мало улубио коленом стелажу од лесонита испод волана, болело га понекад. Чули смо да је ова кондуктерка у аутобуском.
Предњи крај фиће је угуран 25цм, шкољка је искезечена (врата се више не затварају). Задњи крај се да извући за десет сати са гуменим чекићем. Олупину је откупио његов механичар. Мотор је назад, нетакнут, као и мењач и добар део доњег построја.