29-IV-1987.
Гомила сипорекс блокова у позадини је наша. Табле на темељу, исто сипорекс, ће бити плафон на подруму и на приземљу, кад буде.
Ајде на плац да видимо на шта личи. Ужас. Странице подрума, које смо тако пажљиво исекли да буду равне, су упале. Била је баш снежна зима, па кишно пролеће. Нисмо могли ништа да радимо, имали смо бетонску плочу на поду подрума, затрпану блатом са свих страна. Ништа док се не просуши.
А кад се просуши, то ћемо полако враћати где је било. План је сад да, кад већ околна земља не може да буде спољна оплата, ту оплату импровизујемо даскама, и да зидамо неколико редова цигле, па кад се то учврсти, ставимо даске заграђене земљом као оплату, па наспемо бетона. Онда кад се то учврсти, зидамо следећих неколико редова. Кад уклонимо даске иза, онда иза бетона насипамо урушену земљу и набијамо је. Тако на крају добијамо оно што смо и наумили, са неколико потеза више него што је првобитно било замишљено.
То сам углавном радио сам, и трајало је цело лето, ал' на крају је добро испало.
Једном приликом, кад је долазио Арпи да нам помаже, паркирали смо јакне и цигаре баш на тај угао темеља до улаза у подрум. Док смо ми радили, одвеже се Фаикова коза, која је ваљда пасла на суседном плацу, и крене да једе Арпикине цигаре. Коментар, „могао је да утренира козу да пуши неке јефтиније а не ха бе“.
Историја се некако поновила, у чудном облику... Као оно кад је био мај 1984., опет концерт у Дому омладине, овог пута Јура Стублић и Филм. Нови вал се још није био много офуцао, све су то већ били славни бендови, и ајде што да не. Поготову што нисам морао да се акам око набавке улазница, то сам добио преко синдиката... за шта је била задужена једна од оператерки, као некакав синдикални активиста у РЗЗС. Оно, који бре синдикат, у заједници су пола директори пола програмери, ал' нема везе, формално постоји и сви смо чланови иако никад састанка нисмо видели. Е сад Дом је произвођач културних садржаја а ми, тј. стоур, смо супотписници самоуправног споразума којим се то финансира, и онда нам на име лове коју за то издвајамо дође и нешто бесплатних карата. Да су били неки народњаци, вероватно би била јагма за карте, овако није било проблема, дај кад смо већ платили.
Мислио сам да смо ухватили добра седишта - средина скроз назад. Пошто је сала амфитеатар, то значи да одатле у ствари имамо најбољи поглед. Проблем је била акустика - иза нас је био дрвени зид, или бар дрветом обложена просторија одакле се управља расветом и пројекцијама. Момци су мало одврнули озвучење и ми смо канда попили двоструку дозу децибела. Ако сам концерт Статус Квоа 12-IX-1971. преседео испод звучника па су ми пиштале уши до куће, сад је то било неколико дана. Оматорило се штогод, или је озвучење сад јаче.
Спомиње се: 12-IX-1971., мај 1984., Арпад Гунароши (Арпи), Дом омладине, народњак, сипорекс, стоур, Фаик Ризвани, на енглеском