Велики празнични ручак ДБА у Елмонту за осми март, у ресторану у фабричком кругу код муштерије. Питање је ко је муштерија - велика фабрика електроопреме је изнајмила целу предњу зграду гђи Рашенић и мужу јој, који су такође били наше муштерије, и то заједно док се нису развели, после засебно. Ресторан је био у предњем делу зграде.
Седели смо овако: у крај стола, наспрам ње, Грги. Од ње улево ја, па Болди па жена му. Даље су били и остали из ДБА. Ручак дугачак, како већ иде, на крају сладолед. Две велике кугле са танком цевчицом од облатне забоденом између. Графички, из профила, личи на курац. Болди није то добио, ал' јесте жена му, па сам га само мунуо да уочи појаву. И уочио је. Онда крене са "па што ми ниси рекла да волиш тако танак па хладан, могао сам нешто да средим да ти изађем у сусрет".
Од овог су страдали само она и Грги, због овећих стомака (из различитих разлога), оволики смех је повећи посао, није лако. Сутрадан су се жалили на запаљење трбушњака, обоје.
Крајем месеца, ово написах на сезаму, у конференцији атарист, емулатори, значи око спектрума:
"Једном сам се зезао и направио ћирилични листинг на тај начин - преусмерио адресу фонта на ћирилични, а адресу табеле токена на моју. Откуцаш LLIST, а оно уместо PRINT AT 5,6 испише ПИШИ НА 5,6. "