гђа Рашенић

(Особа, Југославија)

Почели су заједно, као брачни пар а фирма у суседном селу, велепродаја и малопродаја, како је то тада већ ишло. Имали су дветри самоуслужице па онда прешли на крупније. У неком тренутку су изнајмили бившу халу неке електрометалске фабрике (Елмонт) и ту направили робну кућу и ресторан приде.

А онда су се развели и поделили фирму. Он је практично нестао са видика, а она је нашла згодан простор у поткровљу изнад неког ресторана у Коче Коларова, близу центра. И даље је била муштерија ДБА. Не знам да ли је ресторан био њен; ту је сад већ неки други или трећи, зове се нешто енгрпски... а сад је ваљда већ и пекара (коју води Нинина другарица из разреда). Запослила је Ћолу и Бјанку Гаргамелу испред носа, типичан случај незадовољних радника, као да уопште и има неких других.


Спомиње се: 08-III-1992., 23-IX-1993., 25-XII-1993., Селидба, најзад, Бјанка, ДБА, Елмонт, енгрпски, Невена Средљевић (Нина), Остојин (Гаргамел), Ћола, на енглеском