06-VIII-2019.

УБР, кева је умрла пре осам година. Нисмо спомињали, присетио сам се у себи. Али кад сам кренуо на преподневну вожњу, прошао сам крај гробља, махнуо ка њеном месту, рекао ћао.

У збиру испада да сам увек имао бицикл и био бициклиста, то је овде нормално. Онај први, што сам имао од ваљда шесте године, кад сам научио да возим, је трајао до једанаесте кад га је већ било тешко поправљати. Онда сам био пешак до јуна 1978. кад ме је бака частила што сам апсолвирао и купила ми леп црни тробрзинац са мењачем у глави. Њим сам ишао на посао, док није почела зими да се увлачи прљавштина у мењач, па је песак појео куглице и зупце те сам се гребао за њен жути, а некад и онај стари црвени. Онда сам 1987. баталио то и купио нов, са спољним мењачем, шестобрзинац. Ишао је савршено, био сам краљ друма (до краја 1999.). Имао је неки зајебан формат гуме, тешко се налазило да се купи ал' се лако бушило. И сад пауза до повратка, и последњих девет година имам бицикл ал' га слабо користим. То изађе на паузу од скоро 20 година и хоћу да се вратим на бицикл.

Па сам отишао у онај дућан поред Јасминине апотеке, где су она и Лена купиле бициклове пре девет година. Пошто тај пут поред гробља води до Леснина, ту негде спазим Драгану, викнем је, она ме позове на кафу. Чуо сам новост да је Бајло закачио псоријазу по темену, па му је шарено, мисли да би боље изгледао да га обрије. Што нас је подсетило Боже Чкуљића, који је то запатио по целом телу - најновија вест је да није разведен, него он живи у авлијском делу куће, па се заљубишкао у неку много млађу, па је ту живео са њом неко време, па га прошло. И постао је толико побожан да је с њим немогуће разговарати. „Иначе, била си у праву, оно није да сам заборавио да сам уопште радио, него онај осећај да јао шта оно сад треба да урадим... како је то брзо изветрило, чудо једно“. Ово сам случајно снимио на телефону, ко зна шта сам хтео да снимим, ал' имам четрнаест минута снимка, углавном самог саобраћаја и трења телефона о џеп, али ето тај део од кад сам је спазио па док нисам око 10:00 пожелео да погледам на сат, је такође на снимку и ова реченица се баш јасно чује.

Успут сретнем Панту, каже свирају тридесетог... па ако будемо тог дана тамо, бићемо.

Оставио бицикл код мајстора, каже требаће му два сата. Преко на пијацу, обишао је двапут, нисам срео никог, купио пар ситница које нам баш требају. Кренуо да обиђем круг по магистрали, срео једног из IV₃ (пре тога из VIII₁), каже има мајсторе по кући па им је кренуо у набавку (са пијаце, не из дућана, мада неке тезге и јесу дућани). Питао је где има да се купи Болдијево вино.

Свратио у фото студио на другом крају тог низа дућана (слева надесно, бициклови, концептни кафе (штагод да му то значи), бивша апотека, студио), који је био ортачка фирма, један из ДЦ-99 који се пензионисао, и овај други што и даље држи дућан. Некако ме и препознао, а још нека тројица су ту седела и убијала време. Испоставило се да једног и знам али ми је дуго требало да се сетим одакле га знам, јер му је сад коса краћа а брада шарена, а он је увек био баш тамнопут, а онај дијалог преко ког смо се излегитимисали није ишао преко тога кад смо то имали посла, него „где ти је жена радила?“. Јер он је син оног другог маторог санитарног инспектора, ког се сећам по легендарној причи како је завршио ту средњу медицинску на „један џак пасуља годишње и ништа више“. Тај се пензионисао 1988. Тек је онда споменуо да ме се сећа и из ДБА и из Аваија, и ја још увек не повезујем, чак ни кад је поменуо како му се звала фирма. Док смо пребирали по познатим људима, мало и да укључимо преосталу тројицу, неко од њих рече „али Штева је умро... била читуља у новинама“. Е јебига, а таман сам мислио да га обиђем сад кад имам времена.

И онда ми полако дође... ко је он. Он је био тај други преговарач, пре 30 година, 04-X-1989., уз Мику Фишера, кад је требало да слажемо онај водич кроз град. И све то време ми није пало на ум да саставим њега са оцем, јер су били из различитих контекста. То што је исто презиме није било довољно, није то неко ретко презиме.

Онда ми се учинило да ми истичу два сата, поздравио се и прешао у други дућан. Било је 12:58. Некад сам себе препаднем са таквим стварима.

---

Спомиње се: 03-IX-1984., 04-X-1989., IV₃, VIII₁, Аваи, Божидар Чкуљић, Болдижар Барваи (Болди), ДБА, Драгана Витас, ДЦ-99, Јасмина Влајин, Јелена Средљевић (Лена), Леснина, Ненад Бајло (Бајло), Ненад Пантић (Панта), пиновавила, Радован Фишер (Мика Фишер), секендица, Стеван Гарај (Штева), на енглеском