21-IX-2019.: Разред, шести пут на башти
матурски парастос, шести пут у Петерхиду. Овог пута плаћа Мима, најзад оженила сина и навалила да части. И преплатила онолико, дала ми 10000 динара, мада сам рачунима могао да покријем само 6000, и још ми је остало двадесетак лименки пива, десет боца киселе и још којешта.
Дан је прошао уобичајеним сценариом - отишао до Лидла и Роде по месо, сир, кикирики и пиће (сем ракије, то наравно доносим своје), до пекаре по сланише, па до Леснина да покупим Драгану. Једва да је устала, па сам сео у кујну и сачекао да се нашминка и среди - „мора то, из поштовања, да не буде да је за вас добро и овако“. Кад смо стигли, узели смо хлеба у суседном селу, власник радње је из наше улице а пекара у трећем селу, иза Лалинског Конака, довози оданде трипут недељно. Хлеб је од дизаног теста са домаћим квасцем. Изнели смо столове и столице, прострли нову мушему, ја наместио Наново и звучнике, да вртим фотке и пуштам музику (обрисао „Црне лептире“, јепсе Јоздо). Попили по две, чаврљали, док се остали нису појавили.
Ту негде ми мобилни провидур пошаље уобичајену поруку на ноклу, да ће план да ми истекне за два дана па да га продужим. Кокодакање ју је скроз збунило, зна да овде немамо животиње. Отприлике сам очекивао да ће овако да испадне, али тренутак је био савршен - таман је била тишина.
Мима и Мјежац су дошли први, и донели још свашта (целу торту). Он и ја смо онда натенане склопили нови округли роштиљ што сам купио пролетос у Лидлу, јер је стари климав и не бих да га преносим, да се не распадне. Онда су дошли Бајло, Борче, Чомбе, Жуца, Милица, Јасмина, Чарга са женом, и Влада, који је прошле недеље имао зајеб с колима. Јозда је, наравно, стигао тек око 18, баш тог дана мора да игра фудбал, нема везе што ове године то држимо недељу касније. А обично је њихов први викенд у септембру, наш други, међутим ове године због којекаквих венчања, вакцинација и којечега је IV4 заузео други, па је нама остао трећи.
Ништа се није исподогађало, нико се није напио, чак ни Мјежац, иако је својски прионуо, као што је и лане. Моје кајсије није много нестало, он је опет донео своју боцу.
Искористио сам прилику (коју одавно чекам) да направим дуг снимак, са троношца (донео пре неки месец), јужног неба. Само зато да бих направио свој доказ против равноземљаша. У еосу 70 је остало таман довољно струје за један добар снимак, и тај је испао како треба. Види се да се кругови које звезде описују на јужном небу концентрично сужавају ка центру који је око 22 степена испод хоризонта (ово је дан после равнодневнице). Равна Земља не може имати јужни небески пол, јер је њој југ „у даљ од центра“, дакле свако има свој, зависи где стоји, а звезде при хоризонту би морале да описују линије паралелне са њим. Лоптаста Земља има такав центар, Q.E.D.
Иначе, хлеб ми се није свидео. Добро је умешен и испечен, ал' од стандардног индустријског брашна, го скроб, душа извађена. Имају још две врсте, намеравамо да испробамо. Драгана се пак одушевила, звала који дан касније да пита јел' примају наруџбине телефоном. Комшија нешто дозиђује, продужава гаражу до улице, па сам га виђао сваки дан. Сад му је понестало блокова (а ваљда и пара) па га наредна три месеца нисам ни виђао. Ал' обећао сам да ћу да јој јавим кад га саватам.
Спомиње се: 14-V-2021., IV4, Велемир Прокин (Чарга), Влада Марканић, Драгана Витас, еос70, Живана Арматовић (Жуца), Живко Мједеница (Мјежац), Јасмина Влајин, Јован Зданић (Јозда), Јошко Чобзанин (Чомбе), Лалински Конак, Леснина, Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Мерима Табарски (Мима), Милица Зубатовић, Наново, Ненад Бајло (Бајло), нокла, Петерхид, на енглеском