14-V-2021.
13. били код Лене однели јој првих 10к€ за стан, за капару. Нина извадила умњак. Пикасо пичи ко блесав, у повратку 68 минута, нови светски рекорд наше улице. Још га нисам возио ноћу, да видим да ли има оне фарове за иза угла, јер од педесет пиздарија за које у упутству пише да "ваше возило можда има уграђено", пола има пола нема, па не знам.
14. били Милан и она овде и узели још 50К (део у динарима) да измамуљају некако да капаришу. Каже да пишу да је капара била 9900€ а остатак да не пише нигде... јер тако дођу испод радара гледе оног за афинансирање тероризма. Тј сад се за сву лову тражи порекло, ако је довољно велика. Ко је довољно дуго чувао, и има лову од пре тог прописа, има проблем ниоткуда.
Заказују венчање за 8. јули.
Онда 15. маја јаве да су потписали предуговор, да је практично све сређено, само да се још договоре са банком, да виде где ће да узму кредит, и колико. Ово ће да се развуче на неколико месеци, таман да зараде још штогод.
Седамнаестог, уобичајени френдз парти (47.), ништа страшно, до 1:30. Санда и Линда су биле главне, до самог краја. Борче је опет покушао (на моје гуркање) да нас наговори да уложимо неку лову код неког типа да настави да гаји грожђе, "ево ја ћу да турим 100€ и добићу 50 литара вина по избору". Драгана са попишала жива* кад сам одвратио да "апсолутно подржавам идеју да ти туриш 100€ и добијеш 50 литара вина".
Осамнаестог видим да ми општина Врачар не шаље ништа, а лепо сам се био договорио са човеком и каже све иде поштом. Е сад пуј пике не важи, морам да дођем по решење и вирман, тј ајде да запишем податке за вирман. Али каже морам доћи, сутра прексутра, боље прексутра ако уплата не прође исти дан до 15:00, па да подигнем. Ама не могу да дођем, зато то све и радимо. Може ћерка? Може...
Одем до плаћаоне, што је киоск код МЗ, који игром случаја држе стриц и стрина Милене Пожарић (коју смо видели укупно једном од летос), и платим то. После видим да ми се презиме одједном завршава на -виц, као да сам, саклони, пољски Јеврејин, а и општина је испала опстина Врацар.... А значи тако, за мене је добра и осисана латиница. Океј, вази.
Двадесетог ухватим Лену да оде на тај Врацар/Врачар, Његошева 77 - а каже то је из оне песме "Његошевом улицом девојке иду", аха, "нека гледају у слику мог лика" довршим. Где се тога сетила, та песма има равно 40 година. Сутрадан (петак) се јавила, каже једва су јој дали. Па јеботе, у два корака од "све може поштом" до "не може ништа, ипак мора лично". Не постоји држава, постоји ћата који ти се задеси, и какав му је дан. Сад чекам да ми она то пошаље па да најзад региструјем пикаса на себе.
Е, 18. маја је она отишла да га закаже и испада 10. јули, јер ће бити субота. Јавила сам се на скајп у наш четни састанак и званично нас све позвала. Десет минута касније се јавио Боба и пријавио да је добио посао, без превише детаља али свакако не као правник него као тестер. Ради се мало од куће мало из фирме, али фирма је у граду, у згради Дедеора (што је строги центар, преко пута бочног улаза у градску кућу).
Тек 21. смо имали прави пролећни дан, без кише, са све седењем напољу. Даркец се омацила, два црна два сива једно шарено. И то се омацила на брегу, па их тек онда однела унутра у кутију са орасима. Канда им не смета што је тврдо.
Виолети је био рођендан 22. За разлику од прошле године, кад је ту било брдо деце из сокака, овог пута смо само направили мало гашење свећица, и то пре ручка, деца била нестрпљива. Санда и Линда су баш лепо певале епи брздеј.
Сутрадан отишли до Петерхида, трава је опет метар висока. Косили колико смо стигли. Нови комшија има ишалован темељ и камеру на бандери. Наша пецара је била отворена - вероватно не обијена, него је неко успео да уђе у кућу и нађе кључ, виси на прилично очигледном месту изнад фрижидера. Судећи по флашама које су остале, попили су две литре жилавке (вишак од журке 21-IX-2019.), неко необележено вино, могуће да је нечије домаће, те картон пива, лашког светлог, са исте журке, ком је рок истекао крајем априла 2020. За добру свињу нема лоших помија. Ту је и флаша од нечије шљиве, непознате етикете, не знам откуд та, не сећам се да сам је виђао. Нама нико не доноси ракију, зна се да је наша боља.
У повратку, нека тројица на бицикловима возе упоредо, заузели пола друма. Свирнем издалека, обичај је да се тада склоне, тј поређају у колону, ал' ови не јебу 5%. Легнем на трубу и само гледам докле ће. До десет метара, е онда су се склонили. Први пут за једанаест година... опишем случај на Бурундију и изазовем дводневну расправу о томе да ли сам ја неваспитани сељобер & стока, или су то они. Оно, није да није, на противној страни је била само Бела Маца, било је можда два-три неутрална (који су зајебавали једнако и њу и мене) а остали су били на мојој страни. Ето нама разоноде.
Двајшчетвртог сам доста чачкао Бјо - откако сам направио МРУ листу (мада неће да реагује на догађаје комбоа - ни на двоклик, ни на клик, ни на ентер, ма ништа, него сам морао да додам дугме), кренуо сам да преводим чланке за поједина лица и појмове, стигао до клаанце. Увече девојке биле нешто нервозне, нису се изајдарале довољно преко дана, па каже она да одемо до рејнбоу хауса, тј Спрингфилда. Било је већ 20:15 кад смо кренули. Направило се добрих снимака, што јес јес, а и девојкама је канда годило да иду у ноћни живот мало. Нарочито их је одушевио Месец, пун, како се крије иза облака.
Двајсшпетог сам отишао опет до зубарке, ове нове, пошто је онај зубар што ме радио прошле године напустио радњу а она ускочила. Колико је он био озбиљан и уздржан, толико се ова зајебава и баш је онако добро друштво за зезање. Чак сам, да допринесем атмосфери, у неком тренутку извадио своју стару нокла и одвалио један селфић. Није ништа болело, дакле прошли пут смо успешно убили живац, а и каже она ако смета мирис јода - ма јок, реко, коме то може да смета. А па јесте, каже она, јод је мирис чистоће. С тим што сам ја запамтио мирис тинктуре јода, оног жутог којим су се некад дезинфиковале ране, а ово је баш неко зубарско једињење, осећао сам га још дуго.
За време ручка, не баш у сред супе него између супе и меса, стиже најзад та потврда да сам раздужио порез, могу да региструјем кола.
После ручка опет у Петерхид. Новост - разбијено је једно окно у гонку. Ситно је то, али дете може да се провуче. А нашли смо и трагове - изломљене гранчице итд - на њиховој старој стази, тамо где смо летос обнављали зид. Дообро... пошто сам после зубара свратио до Детелине да купим храну за кокошке и мачке, купио сам и једну тубу лепка за пацове. Па је отишла тамо и добро намазала гране са наше стране, за које су се изгледа прихватали код силаска, те врх зида са наше стране. Следећи корак ће бити озбиљније препреке - нпр стара ограда са бодљикавом жицом која лежи бачена у наспрамном крају баште.
Покушавали смо да оспособимо ручну пумпу за воду, не иде, нова кожица је сувише дебела, или се унутра нахватало превише рђе, неће д'уђе па неће. А док не повуче воду на ручну, неће ни хидрофор, тако да носимо воду за кафу, а за прање руку има буре са кишницом, мада је та вода већ постала екосистем за себе.
Упознали смо се с новим комшијом. Није онај Црногорац из Борче што је рекао да ће да дође кад се пензионише, него неки момак овдашњи, чуј момак, деца његова се играју се децом овог лопова. Суповац на ћошку, до њега, му је неки род. Припретио је овом првом комшији, главном лопову, да ако га само спази да је ушао у кадар од оне камере, неће звати рођака него ће прво сам да поприча са њим.
Догађало ми се често и раније да, док возим, имам некакав осећај да не треба да претичем спораћа испред себе јер је успорио зато што хоће да скрене... и он стварно скрене. Откуд ми осећај, јер тај већ дуго вози том брзином, немам појма. Обично само изведем онај Оби Ван Кенобијев покрет са три прста преко екрана... објасним јој да је то џедајски трик, ево три последња одласка у Петерхид и сваки пут неки трактор у оној кривини продужи право, старим путем ка својој гаражи. А данас сам пратио возило аутошколе неке, и није продужио право... него после кривине скренуо оштро лево на тај стари пут. Каже она "то као Јода". "Мора да је због јода... још га осећам у устима".
А увече кад смо сели да пијемо , осетио сам га поново. Претакао сам нешто шљиву из 2016. из балона од 25л у упражњени балон (од 20л, у коме је дотле била та иста шљива али мешана са оном из 2015, то сам трошио за тинктуру ртањског чаја ака чубра, заради секса, што је лепо радило до пре неку недељу, а и сад понешто ради, ал' коначно предузимамо јаче мере, мада настављам и са овим), па је у тај балон ваљда стало тих 20, две литре је отишло у следећу тинктуру. Остало је, мора бити, око две-три литре. Одлијем литар ипо у флашу од сангрије (какве носим на наша дружења понедељком, ова је штавише већ била па се вратила, уредно обележена оним сребрним фломастером), и још има. Па, мораћемо некуд с тим, требаће нам балона.
Тек негде око треће чашице се јод нешто мање осећао. Бар пет фазона на тему јод-Јода одвалисмо (јода-спик ми дође природно ових дана).
И коначно, 26. преподне одем до своје агенције, они ми попуне папире, одем 50м даље до мурије, отчекам свој сат и нешто (баш су спори ових дана) и добијем нове таблице. Требало је да се завршава на ЈЦ ал' реко дај неку другу. Каже она мора редом... ма знам ама нисам мислио да ми донесеш нешто из следећег месеца, него неку следећу са гомиле. Имао сам у виду ЈГ (што би значило јебига, али можда боље не, може да значи и једи говна), добио ЈД. А, добро, може. А и бројка је као што је била на саксу, само сад нула није лево него десно. Кад сам најзад стигао кући са новим таблицама, каже она "а то ЈД... то је Јода?". "Управо си га крстила, зваће се Јода".
Иначе, док сам чекао испред мурије, појави се аутолала. Увек једнако добро расположен, све се распитује за девојке, пита да ли и даље ради акупунктуру. Видим га једном годишње, и увек је исти, нит се шије нит се пара.
----
* Милан каже да је "пиш живи" генерацијска ствар, не зна никог испод 50 година да то користи. Осим понекад Лене.
Спомиње се: 21-IX-2019., Разред, шести пут на башти, аутоЛала, Бјо, Бурунди, Виолета, гонк, детелина, Добривој Гунароши (Боба), Драгана Витас, Јелена Средљевић (Лена), Јода, Клаанца, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Милена Пожарић, Невена Средљевић (Нина), нокла, Петерхид, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, на енглеском