07-II-2020.

Прилично лепо време ове недеље, па смо извели клинке бар двапут - до Роде, и до Партизановог игралишта ту близу. мајстор Миле и живи у делу једне од њихових зграда, срели га једном, жену му двапут. Она не прилази, нешто је болесна па да их не зарази. Сви се боје тог корона вируса, мада мислимо да је то углавном хајп.

У среду, међутим, јак северни ветар. Келнерска тацна, из које смо некад хранили мачке па је оставили напољу да је време опере (друга је на тераси, сад имамо само четири мачке па је једна доста), је некако нестала преко ограде. Нема је нигде, чак ни код Јулишка у авлији. Нисмо приметили неку другу штету, али рече да боље проверим како стоји Петерхид. Тамошњи комшија од преко је звао мајстор Милета (земљаци су, с југа) да ми јави да ми је капија отворена. Знам, сваки јачи ветар је отвори.

Па оно и јесте и није. Јесте капија отворена, али резу (коју ваља прогурати кроз две цеви) нисам нашао. Она се обично извуче само за толико да се капија отвори. Док је не нађем, узео сам нешто жице од 3мм и провукао трипут кроз оне цеви, док не смислим нешто јаче.

Пецара широм отворена. Не фали ништа - тример и нова шведска косилица су ту. Али ланац који је држао врата је преломљен, и још једна карика виси на катанцу. А кад сам хтео да закључам, видим да је и лева шипка, коју сам пре две године импровизовао од 6мм (биће ипак 4мм) гвожђа... такође разваљена. Немогуће да је ланац остао да виси тек тако.

Пар салонит плоча на гаражи је упало а и врата су отворена. Гаражу ионако не користимо, озбиљно размишљам да је једном срушим.

Једина друга штета је на фолији коју смо положили на леве четири леје. Пола лежи као и пре, половина згужвана преко тога. Само сам је развукао. Није подерана. Мораћемо да је боље развучемо и опет укопамо крајеве, само набацимо по ашов земље преко њих.

Неким чудом, минимална штета. Новој огради није ништа. Стара котарка, коју све чекам да падне, се није померила ни милиметар.

Увече, опет френдз парти (четврти), овог пута шљива. За клопу сам наручио 2кг јагњећег печења из оне кафане где је Киш ноћио јесенас, тад сам пробао па ми се свидело.

Деца су се приказала у најшармантнијем издању, необично тиха... вратиће нам се то.

Фотке сам нешто експериментисао, покушао са даљинским али нисам усмерио сензоре на блицу на нас него на таваницу, па сам се после намучио да надокнадим те четири бленде што је закинуо из сировог формата који ми даје еос70. Нисам баш задовољан, то испадне алгасто-зелењичаво у тамнијим деловима, а сад је тих било доста. У памет се други пут.

И гуме за бицикл. Заменио сам их две-три недеље касније.

А нисам га усмерио на сцену јер на полици изнад мог стола нема места да га усправим. Тамо је све што више не смем да држим на столу. Две плитке фијоке су сад скоро празне, јер близнакиње могу да их отворе кад хоће. Доња је већа и претешка, ту су бар четири стара диска, џунгла разних каблова, пуњачи, мишеви итд. Отварам је из залета, или на силу. А и на столу, докле оне могу да домаше, су само ствари које смеју да дирају - фиксни телефон, тозна и шта им намерно оставим. Пуњач за батерије, микровлакнасте крпе (зване миркоталасне) за сочива (углавном наочари), резервна батерија за еос70, нова стара нокла Ц7, резервни врх за оловку за цимет, скидач налепница и мало шта друго лежи на гомили под левим монитором.

Спомиње се: 04-VII-2020., Оде казан, еос70, Јулишка, Киш де Кок, мајстор Миле, мирко, нокла, Петерхид, френдз парти, цимет, на енглеском