Двајшчетвртог смо отишли у Петерхид, садила парадајз. Ја сам гурао колица, најзад равнам ону гомилу труле сламе пред пецаром, и угледао сам најзад онај бетон испод, након толико година. Прво сам од те земље правио мостиће, газове, преко попречних јаркова у воћњаку, које смо ископали пре девет година. Сад имам праву стазу да гурам колица. У повратку сам доносио грање које сам раније тамо насекао. Гомила грања у шупи се опасно смањила прошлог лета, а и сад је једва пола некадашње. Ал' још нисам пипнуо оно крупније што је мајстор Миле зимус исекао кад је правио ограду. Неколико багремова је расло баш на међи, а било би још да се сече.
Поткресивао сам ивице травњака под јабуком у средњој авлији, кад ми се закачи парче ограде у резалицу. Жицу и сисал везиво и слична срања сече и не примећује, ал' ово је била озбиљна решетка и напросто је пукло. Кућиште преносног механизма, где се обртаји претварају у напред-назад, се распукло. Јефтин ливени метал, баш као моја копча од кајиша (која је бар издржала девет година). Вратио сам се на обичан тример и завршио посао. У повратку смо свратили до свог брзождера и узели "три средње једну велику" пљескавицу, што може да прође као хамбургер али обратно не, ово је чисто месо и ваљда нешто лука, нема зезања, средња је 200 а велика 250г меса. Обично узмемо две и једну (велика за Нину), али сад смо бројали и Виолету, први пут узимамо целу за њу. Досад се гребала од нас. Кад би и Раја хтео... у ствари, пробао је мало, каже да му се свидело, али је остао на два залогаја.
Завршио сам прве две ствари у Пајтону: логер (ради као у dcLog.prg) и онда и скрипт да скидам фотке са картице и из телефона и премештам их где треба, што није баш просто. Прво, сирове фотке иду у фолдер zdz (према Радоји, „здз... за домаћи задатак“); готови јпегови у /слике/деценија/година/датум а фајлови се прекрштавају у еос70_ннннн-гггг-мм-дд-сс, јер кад се фотка обради, носи датум обраде, зато прво упишем датум и време у име фајла, да се завари док га имам. Видоје иду слично само на трећу локацију. Но, испало је простије него што сам мислио. Свиђа ми се како Пајтоновци мисле, нарочито што нема корпорацијског просеравања и ствари које годе продаји. Добро, понекад се зајебу, предомисле, има неких чудних скраћеница... ал' то ради.
Двајсосмог сам сео у кола, да испоручим јаја Лени и Милану. Негде око 120 до 160, нисам баш бројао картоне. Овог пута без сланине, мало шарају сад. Делује да су скроз океј.
Прекјуче је Анити био четврти рођендан, па смо се диванили на скајпу са малом шиндивилом, и Гораном и Стенлијем, наравно. Неша је спавао, па га нисмо много видели. Изгледају срећни и здрави, упркос епидемији горој од овдашње. Чак је опет продао неки ауто и добио већи део пара, остатак за 2-3 месеца. Онда је наишао његов ћале, па смо их оставили у његовом друштву.
Борче је звао јуче, полицијски час би требало да се заврши у петак, па... чућемо се кад прелиминарно пређе у полиминарно.
Нови ССД од 2Т за Рајину кутију је стигао. Чудно велик ми се чинио пакет, док се нисам сетио да је Нина наручила и папира. Друго пакло од 500 листова А4 за ових десет година се потрошило прошле недеље, углавном за дечије цртеже. Штампач није много потрошио - први тонер за 200 листова је трајао три године, а други ево већ четири. Једино што се сећам да смо лане штампали су Нинини папири за адвокате који јој сређују заостали порез, и можда понека шема за плетење или кукичање.
Наш стари петао је данас угинуо, од пет година, добра старост за петла. Млади има десетак месеци. Приметила смо да се стари једва креће и да га млади и кокошке кљуцају, па га је пустила напоље, да мало пасе у слободи. Отишао сам по еос70, приметио да ми је нестало кафе, скувао - што све траје три минута. Закаснио сам.
Почели смо опет да правимо резанце, не више у великој соби доле, четворо се деце врзма туда, него у нашој спаваћој соби горе. Најзад, супа како треба. (... 30 речи...)
Санда и Линда су нас увежбале да их носимо горе бар једном дневно, да се играју. Пошто не умеју уз степенице (можда би и умеле ал' се не усуђујемо да их пустимо), а камоли низ, носимо их (Линда скоро увек са бабом). Нарочито оних дана кад је напољу хладније. Коначно је пала киша (29., 1., 2.) али и даље нема блата. Земља је баш жедна.