Коначно исликао седму свеску старог дневника, за јул-новембар 1971. као грађу за Бјо. Потрајало ми три дана бајаги кришом одлазака на спрат, као оно дуже пуш паузе, па сам то некако и постигао. Овог пута је донела фоткалицу доле, каже заборавио сам је горе, па сам опет однео горе па ме питала што то радим. Ето, пресликавам старе дневнике, да се присетим шта је (и кад) било, имам сивих зона у памћењу. Тако нисам могао да се сетим да ли је онај концерт Статус Квоа био у јануару 1971. или 1972. - е па био је 1971. али септембра. И још таквих ствари. На шта она сручи "и то је тако битно". "Да, штогод да ја радим више није битно, слушам све погрешну музику, читам погрешне књиге, све је то намештаљка, изјебали су нас још од првог вагона, па сам решио да ме баш брига" "С тобом човек више не може да разговара, само једну реч и одмах се увредиш" "Једну? Нисмо никад причали о овоме? Ајде. Свеједно, пошто је све то погрешно и небитно, а немам шта битно да радим, радићу шта ми се ради. Дакле, ово."
Седели смо пар минута у тишини, нит ко мења тему, нит подгрева ову. Онда сам кренуо како мало извора имам за осамдесете и деведесете, скоро ништа није претекло. Скоро смо престали да користимо папир, а на дисковима никад доста места. У ствари су осамдесете прошле у комбинацији папир-трака-дискета, од чега ништа није преживело да је сад читљиво. Можда понеки папир. За деведесете је ту сезам, мада је и та архива танка.
Поподне се на скајпу појавила Гита. Налетео кевин комшија из детињства, онај Слупек, у ствари почео редовно да долази, али је хтео уговор - ми њу да мазимо и пазимо, а кад баци кашику наслеђујемо стан. Аха, па да... то је најбржи метод да се проживи шест месеци уз луксуз и гунђање, а онда брижницима понестане стрпљења и нађе се начин да се убрзо умре природном смрћу. Било је ту још срања, као нестало је неких 60000 динара, а ту су били пре два дана. Онда се, након неке клопе што су Слупекови јуче донели, баба и онесвестила у њиховом присуству, па су је положили на кревет да одспава, и наводно тркељисали по кутијама и орманима, покупили њену храну и лекове (ми јесмо препоручили да се избаци бромазепам или шта је већ узимала за спавање, имали смо тога и са ћалетом и са Омом, прејака је то дрога а прави и другу штету)... па океј, одемо ми да је обиђемо, и Гита се појави на скајпу. Морао сам темељно да претражим цео регал, да видим да није само затурила коверат са парама. Нашли смо друга два коверта где је имала око 1000€, ал' овог нема. Онда је она звала ове, да провери да ли знају нешто о тим парама, да нису видели да је баба то негде преместила па заборавила. Онда је она отишла да јој купи пакло пелена за одрасле. Пошто је ово на самом крају града - иза тога су још само други Лидл, онај јеврејски тржни центар и западна "индустријска" зона - до најближе апотеке има добар километар ка граду. Има тих пелена и преко у Лидлу, ал' ем у овој апотеци има попуст, ем у Лидлу уме да понестане, или да имају само леве величине, како је умело да се деси док су ове две расле. Зато, апотека, и попуст.
Дотле сам ја остао да забављам и Гиту и кеву јој, и испоставило се из приче да ти Слупекови, "пријатељи из детињства", нису никакви пријатељи, само комшије, генерацијски некако између. Имају бутик за венчанице у граду, и презиме им је штогод познато, имали су у породици и примаријуса, и виђеног адвоката и увек су налазили начина да имају пара и некретнине ближе центру. Бацили су око на стан, па је чак и клопа коју су доносили била под сумњом - јесте се она исповраћала и онесвестила (да ли од клопе или од исцрпљености, или при преласку са болничке клопе и лекова на то што има кући, ко ће то знати) - и онда су, наводно, "испретурали све кутије" и после је установила да су паре нестале. Већ су планирали да је узму да живи код њих а они да у међувремену реновирају стан, и да га издају да покрију трошкове... док би Гита остала формални власник стана док јој је кева жива. У, да, како да не. Прекинула је везу па звала њих (из Француске), да пита да ли знају нешто, све строго избегавајући било какав призвук оптужбе. Вратила се на везу, а они су телефонирали баби. Држао сам телефон, да јој примакнем до колица, јер онај завојити кабл је прејак па би телефон пао на под. Био је већ пребачен на звучник, тако да сам све чуо, а чула је и Гита у тој својој селендри у Прованси. Наравно, нисмо давали гласа од себе, па госпоја Слупековица није имала појма да све слушамо. Госпоја је богорадила уздуж и попреко, то јој је хвала за сав труд (било им је плаћено, шта сере), што су прали говна и повраћку (не, то је опрала она), што је мењала пелене (не, то раде девојке из Каритаса). Глума би могла било кога да убеди, али сам толико пута чуо тај стил, и на мађарском исто звучи, само има мало јачу увређену ноту, и оперетскију.
На крају је ипак сјахала са везе, па смо гледали могуће исходе. Гита је шест пута рекла да је изричито избегавала било какве оптужбе, ал' свеједно ови су се препознали... гризе ли то савест? А, да, споменула је ова и да ће да доведе мурију да претресу стан - Слупек је био нешто некад у полицији, значи данас је најмање генерал. Да, прво треба налог и два сведока (пајкани су једном звали моју госпоју да сведочи кад су хтели да претресу код Фаика, одбила је), па и тако би тешко могли да уђу. Ти пензионисани пајкани јако воле да прете да ће чим пуцну прстима да дође ударна група из супа, мада у стварности вероватно никог више тамо не познају, а и појављују се тамо једном годишње, да се опију за дан безбедности. Иста банда као они крејзимени из 1973.
За сваки случај сам морао да, онако царински, претресем цео регал, нисам нашао ништа.
Онда је најзад дошла, са одераним коленима. Гледала нешто у улазна врата па се сатрла на први степеник, који је виши од осталих. Дале су нам штек од 1080€, она два коверта, да однесемо кући на чување. До даљњег би требало да у стану има између 5000 и 9000 динара, не више. Доста за редовне трошкове, а не вреди пљачке.
Док смо се возили кући, пало ми је на ум да би она лова могла и даље бити негде у стану - нисмо ми претражили много осим регала и неких кутија - и да би цела ствар могла бити бабина мућка да се отараси ових ловаца на станове. Ако је тако, свака част, врло елегантно решење проблема, ове је скинула с врата и то врло ефикасно (што ће бити тако тек док се још једном не замени брава). С друге стране може испасти да једном треба да вратимо 3000€ а само нас четворо знамо да смо однели 1080€... Пало нам је и то на ум... па, у том случају бих исплатио тих 1080, додао 500 и закључио случај. Гита може да је била лепотица и секси кад је била млађа (а и падало ми је на ум да сам се ухватио погрешне сестре, пар пута), али за последњих 36 година је умела да нас нађе искључиво онда кад њој нешто треба, иначе се нисмо затицали у истом свемиру. Оно пар пута кад је могла нешто да нам помогне, радила је то преко курца и поручивала да то више не радимо (оно ајде можда су им тако рекли шефови у банци где је радила, али нам је то саопштила нехајно и с висока, нимало не покушавајући да свали кривицу на оне горе).