27-XII-2020.

Синоћ је Лена окачила фотку себе и Милана, загрљени на каучу, у позадини јелкица и њен радни сто, све осветљено нискама ледовки, и каже "обратите пажњу на детаље". Аха, прстен на левој. Данас се појавила на скајпу, видео. Да, мислимо да се венчамо. Кад? Па погледали смо датум... била ту нека кутија кекса, рок истиче јуна, дакле јуна.

Па, имамо још доста ћалетове ракије. Наравно, сама лоза, имао је виноград, ал' она каже "мислим да је моја кајсија". Го није уочила детаљ, не зна да Лена ретко има нешто на прстима, али се 29. у чету и то разјаснило. Она већ свашта ради на свом 3д штампачу и чак је хтела да и нама купи један, да бар нешто паметно уради са парама док још вреде. Залудна работа, јер Стенли увек направи још... а још није ни начела штек из времена играчке индустрије (од пре осам година) и још и добија кирију за кућу од Нининог кума. Ситница од кирије, 750$ или ту негде, али момци држе кућу, мењају и поправљају шта где треба. И офарбали су је чим су се уселили, све у неко усрано сиво, ал' заболе ме, била је како треба док смо били тамо, сад не морам да је гледам.

Диван дан, температура преко 10, па смо одвели клинке у град, на ваздух. Купили им неке дрвене котрљајке, два точка на штапу па клепеће крилима, у облику лептира или птице. Оба су се поломила док смо прешли трг. Двапут сам ишао до типа који их прави и узимао замене. Код ове друге му кажем да је на лептировима бушио рупу за осовину паралелно с влакнима, и направио слабо место, требало је под неким другим углом, као што је на птици. "Пази стварно, нисам мислио на то!" Ама, идијоте, ти живиш од обраде дрвета и "ниси мислио на то"?

Тридесетог одведемо близнакиње код Гитине кеве, однели јој сарме. Одушевила се клинкама. Сад имамо кључеве и од улаза и од стана (нова брава!), проверили, раде. Гита се после јавила, прича како је кева одушевљена клинкама, и како њу фасцинирају близанци - сестре Лобине су близнакиње и баш су емотивно повезане, чудо. Фотке су ми биле углавном неоштре, претходно вече сам однео еос70 горе да нешто пробам, пребацио на ручно па заборавио да вратим. Понека је морала случајно да ваља и те сам јој и послао.

Меланији сам коначно писао увече, само СНГ и провера везе. То јој је адреса на универзитету, а како академске каријере иду у цик цак може лако да буде бивша, или да чика Бајес поједе као спем. Али не, одговорила је одмах, сетила се како је ишчекивала моја писма, која је чувала до пре две године кад су напокон продали тај стан и преселили мајку ближе универзитету. И нешто о томе како скорије године бивају мутне, али она ранија сећања остају оштра и светла. Да, да... Ништа не спомињем госпоји, јер нека смо ми и у отвореној вези (што је привилегија коју већ деценијама не користимо), Меланија је, колико знам, једина особа чије име боље да не спомињем. Нека мала безазлена тајна буде некакав зачин овим годинама. И јесте, живи у Бостону, и син јој је докторирао, математику. Предаје ту и тамо, тражи катедру.

Раја и Виолета су сад углавном у дневној смени. Прекјуче је био будан скоро 24 сата и био мртав уморан пред крај. Она се одвикава од свог старог таблета, добро је и издржао (његов и онај заједнички су гекнули у последњих 15 месеци).

Деци се свидео ватромет за нову годину. Није било главног, нема окупљања, него су комшије, свака трећа-четврта кућа је нешто испаљивала. Послао сам бар туце порука где пише само "HNY!" или "SNG!" (већ према језику примаоца). Драгана је одговорила прва са "мора бити боља од претходне".

Спомиње се: Виолета, Горана Средљевић (Го), Драгана Витас, еос70, Јелена Средљевић (Лена), лоза, Маргита Гунароши (Гита), Меланија Тисаревић, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Рју (Раја), Слободан Шумић (Лоба), Стенли Бергер, на енглеском