Школа би требало ускоро да почне, али нико не прогнозира кад. Радови на обнови зграде не иду баш очекиваном брзином, и нико не зна да ли ће стићи на време. Прича се о количини алкохола уложеног у рад. Као треба да се скупимо једанаестог да чујемо кад (и где!) да се скупимо.
Играње кока коле иде овако: он га тури а она викне "то је оно право".
До даљњег нит се шишам нит се бријем. Уписаће ме, као и обично, Слађа.
Време за нови почетак. Стигло само једно писмо од Корине. Омануо код неколико риба ових недеља, добро. За ово са Рушком сам скоро хтео да плачем, ал' неће сузе. А било би лакше. Стварно, да ли ми се баш толико свиђа?
Срео је другог увече. Насмешила ми се, сва предусретљива.
- знаш, понекад ми дође да одустанем
- па одустани
- а онда те видим па не могу... добро, стрпећу се до, рецимо, новембра
- важи, новембар
И онда ју је друштво одвукло. Мислио сам да су отишле, кад ето ње, у друштву неког босанчероског морона, који крете са оним "кога си питао за дозволу да причаш са њом", не знам је ли пијан или шта ли је, ал' она га отправила, па смо наставили. Ту сам био више саветник, како да се постави према својим проблемима, како да подигне свој морал и одбрану, него кандидат за дечка.
- ...што не би било тако страшно да се нисам тако безнадежно заљубио.
А онда је Линка одвуче. Па онда она пусти неког другог типа и да је загрли и отпрати, прилично брзо. Порука примљена.
Наишао Васа, видео је и део разговора, и по њему сам урадио бар осамдес посто потребног, вредело би и остало. Остао с њим доста дуго, имамо сличне погледе... док нас око два ујутру два пајкана нису разјурила.
Трећег је Чарга куповао карте за Дом (гужва на благајни је стравична, па жртвујемо једног). Кад их је делио, било нешто слепљених па смо Хазим и ја остали кратких рукава, узели карте опет. Онда наишла она плава М.М. од пролетос, да узмем карте њој и другарици. Реко, двапут је доста.
Играо дуго са једном коју је Васа за длаку промашио (ухватио другарицу) и на брзину прошао отварање, јер је оно прво ("као да те знам однекуд - из ког си краја" "болница", "хвала, шећерана") значило да могу да добијем штиклу на 6км од куће. Причали смо о томе како је трећи разред ризичан, каже јесте, њена другарица се удала у трећем разреду, а и она опет иде у тај трећи, зна ваљда. "Изгледаш доста младолико за осамнаест година" "шта ја могу". и онда крене о томе како јој је дечко лежао четири месеца у гипсу у болници, па још два кући, и још има два...
Те сам утекао првом приликом. Васи је то било баш смешно, башка што је и сам измакао за длаку.
Данас изнебуха наишао Воза. Поподне покупио албуме што имам па код Васе - позајмио од комшије прави стерео грамофон, па смо пуштали. Разлика је невероватна, тај простор! Нарочито Харисон и Коса. Ленон како тако, а Корни група, ионако моно, делује нешто слабије чак.
Добио блок флауту од њега. Дошао кући, затворио се у гаражу, за четрдесет минута не само савладао прстомет, него и четири песме. Лако иде.
Размеравао дебљину дневника досад спрам мемоара које је ћале накуповао - Жукова, Черчила, Де Гола.