Згодна, и није буца него се само тако чинило, због заокруженог лица. Набацивао сам јој се више пута 1972. али ништа од тога. Онда ми је нестала са видика на бар седам година, током којих је завршила медицину и специјализовала педијатрију. Срели смо се службено, кад смо водили Горану на преглед, радила је у дечијем диспанзеру. И онда опет скоро 40 година ни гласа, тек чујем да је њен муж пајта са Борчетом.
Броји се међу моје необјашњиве плавуше, причали смо бар десетак пута, више пута се враћали заједно из школе (становала је у згради до Леснине), није ме најурила, само је имала друге жеље и планове тада.