У недељу (15.) снимали нешто за Букцу, о тркама. Добро зезање, ал' цркох.
Те трке су се одржавале око насеља на Д1, што су Леснина и остатак тог блока новоградње. Стаза је дуга километар и кусур, и у то мало су успели да угурају шест лакат кривина, једну дугачку путању, и на сред тог правог дела једну рампу за полетање, јер то је угао код Шанте, где стаза пресеца улицу од Леснине до центра, која је ту још имала коцку и била у средини око 20цм виша од својих ивица.
Момци су изводили бесне глисте са мотоцикловима, у све три категорије (до 50 кубика, до 125 и преко тога, с тим што их је у трећој било тројица па је можда већ ове године укинута). Ту су се брусиле главе, стављале специјалне карике, тражиле бошове свећице, бушиле рупе на издуву. Гориво је било посебна прича, свако је имао своју смешу и љубоморно чувао рецепт. Било је ту и ланеног и рицинусовог уља, и етра, и петролеја. Тај мирис је могао да се осети само тог дана на том месту и нигде више.
Преподне би била прелиминарна трка, прво да виде које ће машине уопште да издрже, и да се изборе за стартна места. После паузе за ручак се кретало за озбиљно, и било готово пре заласка сунца - напросто не би било довољно светла да се тркају после. Било је све скупа добро зезање, рибе су парадирале у свом најбољем издању, и ко зна коликима се то акање са машинеријом увече исплатило. Једино су пиздели станари у тим зградама, јер сатима нису могли да изађу ван стазе а морали су да трпе буку.
Фазон недеље: Гаша зајебава Бештару да је мамина маза, да све кеви истркељише, где је био, шта је уватио... И још је причао како је морао дебело да га испровоцира да га натера да испрати рибу, а ова све чека, "ја сад морам да идем", "сад ће ми аутобус" а овај никако да мрдне. И то је тип који ми је пре две године скинуо рибу?
Бранка и ја смо се појавили на време, опет прво прошли мало реком пре одласка у диско, а тамо смо отишли да се не бисмо смрзли ко пичке као што смо претходно вече. Слађа и још две су седеле поред нас. Чувале нам столице док смо отишли да утрапимо шешир, ал' тог дана су свирале Омеге па сам шешир утрапио диџеју, у кабину. Гаша скупљао лову за пиће, ал' донели пиво, то не трошим. Скупили поново, до 21:45 се нашла флаша вина и отворила се... а остали само Гаша и нас двоје. Седели смо до пола флаше па му оставили остатак. Успут јој причео о Вишњи, филму и њој после филма. И још којешта. Објаснила ми и један детаљ око анатомије, ахаа... добро.
Јутрос устао у шест, пречас из биологије. Могу мислити како сам изгледао. Руља наравно зајебава, "ау што имаш добру рибу", на челу са Оли Бојем. Њу је данас историчар извозао уздуж и попреко, наватао сам целу страну бележака, био је пиш живи, а онда објавио да иде у пензију, следећи час нам долази нека нова, млада.
Радоја је узео моју свеску да погледа нешто, и нашао неколико партија подморнице, са уредно убележеним датумима. Онда је погледао у дневник да ли смо тог дана имали математику (није него, имамо скоро сваки дан). С друге стране, ако смо ми то све одиграли да он не примети... шта фали.
После часова случајно срео Бранку. Први пут је видим по дану. Нисам се нешто разочарао, бар сам запамтио боју очију. Сад кад се присетим, не сећам се да се уопште шминкала. Попунили време између смена, мање од сата. Свеједно, договор за уторак увече.
У уторак (17.) смо проверавали вести за историчара, каже Троскок да се колега шалио. Испало је да она увек последња сазнаје шта се догађа... Поподне, таман ручао, долазе Букац и Морава, да идемо да развијемо оно. У клубу пробали неке фармерке из Трста, па развили, испало нешто мрачније, једва стигао - Бранка излази у 18:20, пет часова. Наравно, ништа од вечере. А шта сад, у клуб не може, неко је посумњао да се користи као гајба па се сад нешто као контролише, ајд опет у кино башту. Више смо грејали руке једно другом и зезали се него било шта друго. Не знам шта јој значи "е види што је добра роба иди трчи бари је". Ваљда се дува пред собом. Кад смо стигли код ње, још је било рано и прометно и... хм, хоћемо ли икад бити негде сами на топлом.
Писао Мачки у Загреб и Хенку у Хенгело, тражио од њега програм његове партије, за социологију. Политичка школа треба ускоро да почне. Пензионисали смо нафтарицу, купили плинску пећ, каталитичку. Она у клубу ради одлично, ваљаће и ова. Стерео ће да се купи неки други пут.
Четвртак, 19. Посебно хладно. Чекао је пред гимназијом, а онда смо отишли у новоотворену Трпезу да се огрејемо, па сам је отпратио, срели се с њеном кевом на циљу и попричали мало. Баш је проблем кад је хладно, није слатко. А онда комшиницин муж добије унутрашње крварење и њен ћале га одвезе у болницу, останемо сами, па ме мало увела у кућу. Каже временом ће она да смути своје да остаје дуже. С друге стране, Горица је на стану ту (њено село је 30 км далеко), и стан углавном зврји празан, позвани смо...