Од понедељка до среде немам ништа записано, ал' то је период кад смо се спремали за ту приредбу са оним разредом из Друге. Осим драматизације изваљотина, написао сам и једну епску песму у десетерцу, са све словенском антитезом на почетку, о томе како су се прошле године у кабинету за хемију потукли Слађа и Бајче, скакало се преко клупа и било је свашта.
Тог осмог марта сам устао баш касно, саставио доручак са ручком, ухватио 2А и стигао у град у 12:30. Део банде је већ био на окупу, само су се сви питали где је Бајче, и чекали да се појави. Неко рече да су он и Биља код Слађе, ајд на телефон (пошта је тик уз главну улицу) да их зовемо, јок ево их на видику. Јеси ли купио нешто разредној? Нисам. Будало, па шта си радио цео дан. Диго се у десет и ево ме. Чуј идемо сад да купимо. Па шта ћеш? Па цвеће. Где ћеш да нађеш цвеће осмог марта у подне, дунстеру дипломирани? Има да га измислиш.
Е ако треба толико да вас чекамо, одосмо ми а ви кад дођете.
И почне прво њихов програм, у том једном сату у међусмени, између 13:05 и 14:00. Углавном класика, већ виђене ствари, све нешто озбиљно. Онда ми. Бајче стиже на време. И ми смо почели са нечим озбиљним, Воза се нешто збуњивао, исти ја од пре четири године. Онда, ја, глумим историчара. Редар, дај ми нешто да пишем. Креда је у столу. Ма, хтео сам час да запишем... ко то беше... е, муко моја мукице, Средљак... а што се ти, момче, кријеш иза девојачких леђа? (а овај баш сео иза њихове разредне, неудате попут ове наше) Пссст... она мисли!
Онда је Биља изигравала Соњу, могло је то мало живље ал' добро је било. И онда Мјежац, у пуној народној одори извезеној, са све гуслама и фесом, одвали оно моје у десетерцу. Наравно, није научио напамет (не бих ни ја), него сам клекао испред њега и држао му разапето као свитак пергамента. Успело преко мере.
Па се и то завршило. Бајче отишао да купи шљоку па му наручим да купи и једну луткицу. У разреду општенародно цмакање, Биљу сам тек у вецеу нашао да јој честитам.
У ходнику сретнем и њу, честитам јој, уручим јој луткицу, оно што је требало још пре неку недељу да купим у Београду. Вечерас до последњег буса, не може дуже. Онда, у седам. Пола осам. Седам и петнаест. (... 9 речи...)
Неки леви часови, више зајебанција. Осим што је НМН једини покушавао да предаје ново, а тако трезан да не разликује катедру од клупе. Код ЖГЉа диско, чак смањили светла (ваљда искључили сва осим оног што осветљава таблу).
У 19:15 је нисам дуго чекао, ромињала нека киша а она са розе кишобраном. У Дому омладине таман кад сам дошао на ред за гардеробу, нестане струје. Све се одлаже десет минута. Изгледи да се не видимо за викенд су баш порасли - иде на неки рођендан до шест ујутро, то значи да не излази у недељу, уф. Снуждени, премишљамо се и смишљамо неко време и не смислимо ништа. Онда ајд бар да истресемо то из себе, нађемо Гашу па удри у ђуску на позорници у јорган сали. Зна се да је испод позорнице некакав подрум, имали смо утисак да ћемо пропасти... издржале даске.
Сутрадан, после школе, била се као договорила да се види са Маришком (она из њене улице, моје годиште, мађарски разред)... и сад, с ким ће, с њом или са мном. Но ова срећом укапира, поприча штогод са нама и оде. Добро куд сад, нећемо на штрафту. (... 79 речи...)
У недељу гужва у ДЦ-99, нема рефлектора, носила нека двојица, трк тамо трк овамо. Отишао после са једним у Дом на пробу Па шта онда. В. добар са оргуљама (Хемондова велика крмача), пизди што му је неко свирао на њима, нема браву за клавијатуру. Што не однесеш кући? Си ти пробао то да дигнеш? Нема везе, има басиста шпедитер. Срећом, овај није чуо. Испробавали неко наснимавање, ал' испало да на снимку нико не може да разликује гитару од оргуља.
Вратили се у клуб. Морава осми пут покушавао да сними свој цртаћ. Онда ја снимао неке своје шпице, па понестало траке.
Код куће кева пизди, укинули јој оно да ради 4 сата, него да се врати на 8. Утањило у социјалном, шта ли. Ставила ми до знања да гледам своја посла, добро.
У понедељак (12.) Болди са повређеним оком, нешто као огреботина на беоњачи. Нешто петљао у ћалетовој радионици. (... 70 речи...)
После сам вукао неке књижурине кући да пресликам, њена крава (Ђенђи, пар из клупе) ради нешто за матурски. Спустио сам јој цену са 4 на 3 динара по комаду, што ми је као жао, у ствари само мали рекламни трик, да не покуша да се цењка ниже од 3. И успут крене снег. Стали смо уз стуб од Текстила, да бар она дрхти мало мање. Прича како јој се накачила нека баба да јој досађује, каже "како ја не волим ову данашњу омладину, па још мушкарце са дугом косом, брадом и брковима ни једног не бих хтела да пољубим" "а мислите да би неки хтео вас?".
У среду смо посматрали голубове у школском дворишту. (... 4 речи...)
У четвртак (15.) уместо голубова врапци, ал' су одлетели.
У петак пресликавао крави оно, досадно пипаво никад краја. Чарга опет нешто прави проблеме, издваја се, држава за себе.
У суботу на социологији опет заметнули дискусију да не бисмо одговарали, ова изгледа једва чека. Уметник се слатко насмејао на моје "нема тога доста ни за законите грађане, а камоли за омладину". Увече, она устала на леву ногу, много ћути и неће да ми каже зашто.
У недељу она двојица што су однели рефлектор показали да су ипак нешто радили, није лоше. Мој пројекат са "Па шта онда" опет замало да крене, ал' певач се разболео, филмови у Београду (а, који филмови, шта то?). Увече опет лоше расположена, канда температура, крајници. Није вечерала, кад је Гаша скупио за вино, нешто ју је ухватило па смо гледали да седнемо негде, и ко нам је уступио место - Ела козметичарка и неки леви тип. Изгледа да се ни тај није нешто прославио. Осмехнула ми се, познала ме.
(... 12 речи...) Реко "ускоро излази Мназ, биће твоја фотка... (... 3 речи...). Ће бити проблема код куће?" "А не, то сам им одмах рекла". Ту је негде сустигне и вино и најзад се орасположи (а дијета, опет није вечерала). Испричам јој за Ему и пет фрајера који су окушали срећу. А откуд знаш да је било пет? Био сам трећи...
У понедељак, 19. стиже разгледница од Рудолфа, "крећемо око 25. јуна, стижемо за дан два. Код тебе да останемо два дана, не дуже, јер једва чекамо да видимо крејзимене. Враћамо се око 25. јула. Јави ако треба да мењамо. Срећно јебање, поздрави девојке".
Моји су се, зачудо, сложили са планом. Направиће ми штедну књижицу да не носим много пара са собом. Јее.. цео месец на мору, од чега бар пола без маторих! Слобода!
Остатак дана прошао у јурњави око другог броја "Мназа", набављали папир па у минут до осам фали 200 динара, ма хаос. Извукли некако на вересију па после донели паре. Једна страна је моја, четири велике фотке: Вишња (она фотка са патиком), (... 3 речи...)она, Боса (она у ходнику од априла прошле године) и Слађа (код мене, за столом, пише нешто). Предао фотке у уторак ујутро. Бићемо бољи од конкурентског листа из Друге, нама све пишу ученици, имамо и те фотке, и комуникацију са масом и још нешто ал' се не сећам.
После био на неком састанку, почињу припреме за некакав квиз. Закаснио на руски. Онај М. са рођендана стварно јесте Г. ал' му је надимак М. (... 5 речи...). Тражила да јој дам Млинарца да слуша, онај други. Добије га чим ми стигне Јосипа. Моји били у Београду, деда је оперисан, све океј. Купили и Јосипин црни албум. Чудна музика, тек из треће личи на нешто.
После часова стајали мало у граду, нисмо баш нашли место за себе(... 9 речи...). Пустиња, свуд само голе улице, ништа своје немамо. (... 22 речи...)
Оли Бој ме нешто зеза око Бранке, каже видела ју је у вишој техничкој кад су свирали "Црни бисери". Каже Милица "а тако ти, завео па оставио". Пита да ли носим оно златно слово, јок реко, кући је, на сигурном месту.
Нико ни не сања шта је у ствари било.
У среду, 21.(... 4 речи...). Добио тројку из хемије.
У четвртак флуорографисање. Не знам где је тачно стајао бус са апаратуром, можда испред Дома омладине. Рано ујутро. Готови већ око 9:30. Отишли до парка иза Дома омладине, поделили кило леба - Б.Н., Гаша, Јозда и ја. Гуштеришемо се, пролеће је.
За пречас нешто у комитету, на мађарском углавном, Хазим није баш научио напамет па се некако шармантно извадио, добио аплауз подршке, јачи од оног што су претходници добили. Пароли "Világszabadság" (светска слобода) пао десни део... дакле то што се он забунио је у ствари извадило све.
После часова имала консултације за матурски, а Слађа ме замолила да пратим Драгану кући јер је јури Дуцин луди брат, затрескан у њу још од седмог разреда. Све кад нас као стигне измислимо неки разлог да будемо негде другде, те ја заборавио сат у школи, те као тражимо ми њега па идемо још негде да погледамо да није тамо. Оставили га да чека испред гимназије а ми тутањ кроз авлију па на обалу па другим мостом.