Наш лист у гимназији, где сам био уредник те 1972/73. године. Изашла су три броја. Први је био онако сувише формалан и званичан и имао само један реда ради чланак на мађарском, мада њима дође шестина простора. У другом броју сам ја заузео целу страну фоткама (она, Боса, Слађа и Вишња) а доста простора је отишло и на чланке на мађарском - то као да се извинимо за први број - а и зато што је Болди ушао у редакцију. А онда сам га за трећи број скроз предизајнирао (светлоплава уместо окер као друга боја, нови лого који сам чак нешто муљао у лабораторији да раздвоји боје), те убацио чланак из прве руке о томе како изгледа проба хора код Енбецина (и не, и даље нећу да кажем ко га је писао). Чланци нису потписани (осим пар њих, грешком), него у импресуму стоји "у овом броју учествују", па списак имена (без аутора тог чланка). Одјекнуло је.
Ствар која није одјекнула, али је скривила већину грешака у слогу и исправљала се из барем двапут, је био мој превод Таловог "Акваланга" (само насловне песме, не целог албума). Не знам ни откуд ми текст, албум још нисам имао, можда сам позајмио. А превод је... сад би ме било срамота, али тад није - фалило ми је знања за разне финесе у енглеском. Има пар јаких грешака, а онај Ободов речник није имао појма са дешифровањем рок фраза.