Клаанца

(Место, кафана, фирма, Југославија)

Велика живинска кланица у Њујорку, где смо скоро сви из ДБА провели бројне сате инсталишући, поправљајући и уопште гурајући свој софтвер. Имали смо све - главну књигу, аналитику, плате, и (моје чедо) робно за производњу, које је пратило робу од силаска са линије до утовара на камион и фактурисања.

Надимак је најближи што може оном што се чује кад их зовемо - "овдје клаанца", што је увек било озбиљним и убедљивим гласом, као да бикове кољу.

Особље, из наше тачке гледишта, су

1) девојке. Оператерке без средње школе, можда су и завршиле нешто у месту кад је било, а онда платиле сто марака где треба да прођу дактилографски течај

2) Њ, тј њихов шеф и главни књиговођа, или је био некакав директор администрације или... никад нисам питао

3) тип који је радио плате, књига за себе

4) остали, које смо понекад сретали за ручком - остала администрација, или кербер на сточној капији који је често имао став, као да му већ не долазимо шурнаести пут. Наравно, паркинг је био пред управном зградом, и тамо је и главни улаз, али су врата увек била затрпана изломљеним намештајем (јер је све ново...) и увек закључана из безбедносних разлога. Те је зато свако кога позову да дође био сматран за потенцијалног лопова, саботера или терористу и морао да обиђе додатних 100м до сточне капије, па око зграде кроз авлију. Исто у повратку. Ово је савршен сплет два безбедњачка става: 1) ма нек је директорова кева, има да покаже личну карту и 2) баш лепо што је архитекта направио десет улаза, сад ћемо да забарикадирамо девет и контролишемо онај један. И једно и друго сам виђао којегде (и по САД и Мађарској) али само овде се тако срећно сложило.

Завршило се уз доста историје између њих и ДБА, укључујући и разлоге што се зову овако и што се место зове овако и што се шеф зове Њ. Не знам много о периоду после 1994. осим да су и кланица и фарме и шта све приватизовани, препродавани, реорганизовани, банкротирани до бесвести и ваљда још није готово. Имали су дућан у мом крају, имали после и на Ружи, не вреди, увек неко то све распичка.

Тај што је радио плате... Српско име, муслиманско презиме, и буквално лик прецртан из вицева. „Ја мало теже капирам, ал' кад будем укапирао више нема ништа да бринете, једино ако сте ме нешто погрешно научили или ако будете много мењали“. И био је у праву, трајало је док није ушао у штос, а после су плате за неколико стотина људи биле урађене за једно преподне, и то без грешке. Ако нису прошле контролу код сдк, није никад било због његове грешке, него шеф није био у току са последњим изменама прописа па је мислио да не треба да зове Брату.

Кад су отворили неки свој кутак у самоуслузи на Ружи, у излогу је била велика парола из његове тастатуре: „наша јаја - ваше задовољство“. Легенда се не заборавља.

---

Спомиње се: 17-V-1990., 25-V-1990., 11-IX-1990., Откуд Њујорк, март 1991., Велики увоз, 02-VI-1992., Службени речник, 17-II-1995., 20-V-1995., 27-VIII-1997., 09-XI-2014., 28-XI-2014., 19-XII-2017., 14-V-2021., 24-VII-2023., 08-VIII-2023., rebfpt.prg, Брата Аврамов, ДБА, ДЛ2400, Њујорк, Ружа, сдк, на енглеском